Herbal bath

Po legendi, zraci sunca su "uhvaćeni" u cvetu lipe, pa kada neko popije lipov čaj toplota sunca ulazi u organizam, izaziva znojenje i oslobađa telo groznice. Osim ove lekovite osobine, lipa se u narodnoj medicini koristila i u slučaju drugih zdravstvenih tegoba, pa čak i anksioznosti i nervoze.Neka istraživanja su potvrdila da čaj od lipovog cveta pomaže onima koji imaju blage probleme sa bešikom, uznemiren stomak ili dispepsiju (loše varenje), kao i gastrokariološki sindrom (prekomerna količina gasova dovodi do toga da želudac pritiska donji deo srca). Različiti delovi lipe se koriste u lekovite svrhe - cvet protiv prehlade, kašalja, bronhitisa, infektivnih bolesti, glavobolje (posebno migrene), kao diuretik (povećava proizvodnju urina), da smanji spazam i kao sedativ, čaj od lista za probleme sa crevima, obloge za čireve, a kora u slučaju problema sa bešikom i protiv celulita. Bela lipa je listopadno drvo sa širokom i gusto razgranatom krošnjom, visoko do 25 metara. Listovi

Hajdučka trava je dobila ime po hajducima, koji su, kako se verovalo, u platnenoj vrećici nosili ovu biljku svuda sa sobom kako bi što lakše zalečili rane. Botaničko ime (achilea millefolium ) je dobila prema grčkom junaku Ahilu –Achillea, i ima značenje da daje snagu.  Hajdučka trava ili hajdučica, kostrijet, romonika, je dugovečna zeljasta, vrlo obična biljka, koja kod nas raste svuda na suvim mestima kao korov, a potiče iz oblasti Kavkaza i Male Azije. Stabljika je prava, nerazgranata, do 80 cm visoka, vrlo čvrsta i obrasla dugačkim listovima, koji su višestruko vrlo sitno i fino kitnjasto-perasto deljeni kao najfinija čipka. Cvetne glavice su sitne i bele, ponekad malo ružičaste, udružene u cvasti na vrhu ogranaka stabljike i raspoređene u obliku štita. Cveta celog leta. Mirisa je svojstvenog, malo aromatičnog, a ukusa gorkog. Ova lekovita biljka ubraja se u gorke čajeve. Hajdučka trava ili stolisnik u narodnoj medicini najčešće se upotrebljava za ublažavanje bola i vidanje rana.

Listovi, cvetovi, celi nadzemni delovi biljke pripremaju se u toploj, prokuvanoj vodi ( ali ne i ključaloj vodi), dok se korenje, plodovi, kore, rizomi pripremaju u hladnoj vodi: jedna supena kašika čaja prelije se sa dva decilitara hladne vode i zagreva do ključanja, zatim se ostavi da stoji trideset minuta. Osim sušenih plodova, lekoviti su i drugi delovi biljaka: listovi divljih jagoda, malina, kupina i peteljke trešanja i višanja. Zahvaljujući taninu čajevi od voćnih listova koriste se kao lek kod blagih proliva, za grgoljenje kod upale usta i grla. Čajevi od peteljki trešanja i višanja su diuretik, a u osušenim plodovima voća zadržava se velika količina vitamina C, kao i drugih vitamina. Čaj od plodova suvog voća može se zasladiti medom uz dodatak limuna. IZUZECI: Sena: Kašika sene se potopi u 2 dl hladne (prokuvane) vode i ostavi da odstoji 8 sati. Čaj se procedi i pije jednom dnevno nezaslađen. Imela: Kašika čaja se potopi u 2 dl hladne (prokuvane) vode, ostav

Zova je u narodu poznata i kao bagza, baz, baza, bazgovina, crna bazga i zovika. Zova raste kao grm ili drvo čija visina dostiže od 3 do 10 metara. Na donjem delu stabla kora je svetlo braon boje, a u gornjem delu sivo bela, pomalo izbrazdana i bradavičasta. Cvetovi su bele ili žuto bele boje iz kojih se razvijaju bobice koje su na početku zelene, zatim crveno smeđe i na kraju sazrevanja sjajno crne boje. Bobice su male i sočne. U jednoj bajci koju je napisao Andersen, bolesnom dečaku koji leži u postelji učinilo se da je iz čajnika izašao duh jedne simpatične i dobroćudne bakice koju je pisac nazvao Bazgova majčica. Ona je umirila i zabavljala dečaka svojim zanimljivim pričama koje su ga odvele u san. Kada se sutradan probudio dečak više nije bio bolestan. Topli čaj od zove ili bazge kao se ova biljka još naziva snižava temperaturu i pomaže nam da lakše savladamo bolest. Ovom malom drvetu ili većem žbunu pripisivana čudesna magičan svojstva. U njegovim krošnjama živele su šumske vile,

Šipak ili divlja ruža, pasja ruža, srbiguzica, šipurina... je trajan grm visine 2 - 3 metra, a od davnina poznat je u medicini, s tim što je nekada služio kao hrana siromašnim slojevima. I danas ga narod upotrebljava za lečenje zubobolje, bolesti bubrega, dizenterije i padavice. Danas se od šipka pravi kompot, salata, kolači, supe... Još su stari rimljani verovali da šipak leči bes(?!). Šipak je pun dlakavih plodova. Međutim od šipka se u proleće skupljaju latice pa se od njih pravi slatko ili džem, koji se uzima tri puta dnevno po kašičicu. Ovaj lek leči sve plućne bolesti. Takođe, latice se koriste u pravljenju salata, jedu se sa jogurtom. Listovi divlje ruže su bogat izvor vitamina C pa se, dok su mladi, beru i suše za pripremu vitaminskih čajeva. U šipku ima deset puta više vitamina C nego u limunu! Samo jedna šoljica čaja od šipka zadovoljava sve dnevne potrebe čoveka za vitaminom C. Posebno je važno reći da se kuvanje šipka ne gubi ovaj vrlo važan vitamin. Takođe, šipak sadrži i

Ricinus ili skočac, crveni čičak, kpelj biljka, Hristova palma, je jednogodišnja ili dvogodišnja biljka s jako razvijenim ograncima, u tropskim područjima naraste  od 10 do 12 m, a u našem podneblju od 0,5 do 2 m. Listovi su veliki, dekorativni i tokom sezone menjaju boju od zelene do crvenkaste. Cvetovi su neugledni, sitni, bele boje, jednospolni, a razvijaju se u velikim cvastima. U plodu se nalaze tri semenke, po obliku slične sitnom pasulju. Omotač semenki je tvrd,  gladak i pegav. Ova biljka je bez naročitog mirisa, a semenke su prijatnog ukusa, koji podseća na kikiriki. Od ove biljke, koju najčešće srećemo bo baštama naših baka, lekovito je samo ulje iz semenki. Dobija se hladnim presovanjem semenki biljke.U narodnoj  medicini ricinus je, odnosno njegovo ulje, tradicionalno sredstvo u lečenju opstipacije i tegoba creva, hemeroida, analnih fistula, polipa u crevima, katara želuca i creva. Koristi se u lečenju otečene jetre i slezene, groznice, glavobolje, lumbaga, reume, išijasa,

Hibiskus je uglavnom poznat po svojim prelepim cvetovima i kao osnovni sastojak većini čajnih mešavina, ali nedovoljno poznata njegova lekovitost. Zbog prisustva velike količine vitamina C i flavonoida, hibiskus ima jako antioksidativno delovanje, pa poboljšava imunitet. Stoga se čaj od ove biljke naročito preporučuje zimi, u vreme prehlada i gripa, jer snažno utiče na oporavak organizma. Posebno je cenjen indijskoj tradicionalnoj medicini, kao i kineskoj narodnoj medicini. Hibiskus je žbunasta jednogodišnja biljka, a našim krajevima cveta u periodu od jula do septembra. Iako se gaji u celom svetu, prirodno stanište hibiskusa su topli i umereni, suptropski i tropski regioni. Poreklom je sa prostora današnje Indije i Kine, a smatra se da je u Evropu stigao 1731. godine, po povratku biologa sa istraživačkih pohoda u Aziji. Rod hibiskusa, koji sadrži preko dvesta vrsta, pripada porodici slezova. Delovi cveta koriste se za pravljenje popularnog pića u Egiptu koje se naziva karkade. Razni d

Jedna od najvećih zabluda savremenog čoveka je verovanje da lekovito bilje raste isključivo na teško dostupnim mestima ili recimo na planinama do kojih retko ko od nas može doći. Većina korovskih biljaka koje rastu na najrazličitijim mestima (pored puteva, pa čak i na sred puta, travnjacima, livadama, jarkovima...) kao što su kopriva, maslačak i bokvica su prave male apoteke. Lekovitost bokvice (ili konjska rebra) je ogromna. Potiče iz Evroazije, a arheološki nalazi svedoče da se bokvica koristila kao lekovito sredstvo još u rimsko doba u Velikoj Britaniji. Čaj od lista bokvice pomaže kod oboljenja disajnih organa i kašlja. Radi još boljeg dejstva, preporučuje se u kombinaciji sa timijanom (majčinom dušicom). Tada je posebno delotvorna kod bronhitisa i astme, pa i kod oboljenja jetre i besike. Sirup od bokvice čisti krv. Neverovatna je njena delotvornost i kod svih oblika rana, ujeda (insekata i životinja), oderotina, otoka, posekotina i plikova. Kada vam se bilo šta od toga desi u pr

Kantarion je biljka veoma poznata i cenjena u narodu. Raste od početka jula meseca, pa do septembra. Može se naći na mestim kao što su ravnate ledine, livade, bregovi. Stabljika je čvrsta i razgranata, raste do 60 cm, kitnjasta sa veoma lepim jarko žutim cvetovima. Lekovitost kantariona ili gospine trave odavno je poznata, kao i njegovo delovanje, pa je rado korišćena i cenjena lekovita biljka. Leči sluzavost pluća, grčeve u stomaku, utiče na krv, bolesti bubrega, jetre, slezine i mokraćne bešike. Posebno je efikasan kod nekontrolisanog mokrenja. Pomešan s drugim lekovitim biljkama, odlično je sredstvo za lečenje zastarelog kašlja i astme. Kantarion se najčešće koristi kod rana i opekotina. Takođe se upotrebljava kod čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, za poremećaj varenja - stimulaciju lučenja želudačnih sokova i olakšanja varenja. Etarsko ulje kantariona sprečava grčeve, olakšava nadimanje i želudačne tegobe. Poslednjih godina kantarion postaje sve popularniji kao sredstvo u b

Sam naziv žalfije na latinskom potiče od reči salvare, što znači spasiti, izlečiti, jer su je još stari Rimljani veoma koristili u lečenju raznih bolesti. Na engleskom reč za žalfiju sage, označava mudrost, a koristili su je za stimulisanje koncentracije, za povećanje pamćenja, a smatra se da dorinosi i dugovečnosti. Do otkrića antibiotika, čaj od žalfije je korišćen kod upala grla, ždrela, promuklosti, upala unutrašnjih organa, za vaginalna ispiranja, kod tuberkuloznog znojenja, gljivičnih infekcija. U medicinskom smislu žalfija je antibiotik širokog spektra. Primenjuje se i za regulaciju znojenja, kod toplotnih talasa u klimaksu, kod poremećaja menstruacije, za jačanje nerava, za pročišćavanje jetre, kod reumatizma. Listovi žalfije su korišćeni za čišćenje zuba i desni, a danas se često ekstrakt žalfije dodaje u paste za zube. Primenjuje se i kao začin u kulinarstvu. Utiče i na procese varenja i lučenja žuči. Koristi se za smanjenje lučenja pljuvačke kod Parkinsonove bolesti. Dojilj

Pšenične klice su hrskave i imaju dobar ukus, sličan orahu. Samo tri kašike pšeničnih klica pružaju 3,9 g vlakana, dva puta više nego komad hleba od pšeničnog brašna. Pšenične klice su najhranjiviji deo zrna mada predstavlja svega 2-3% mase celog zrna. Obiluju u belančevinama (oko 25%), vitaminima B1, B2, B6 i E, gvožđu. Sadrže i selen koji se smatra zaštitnikom srca i krvnih sudova. Takođe sadrže i oktakosanol koji utiče na otklanjanje zamora. Osim toga, sadrže priličnu količinu cinka, fosfora i magnezijuma, a svaki od njih ima važnu ulogu u održavanju normalnih telesnih funkcija. Nedavnim je istraživanjem ustanovljeno da ljudi s velikom koncentracijom lipida u krvi mogu značajno sniziti holesterol i trigliceride jedući između 20 i 30 g sirovih pšeničnih klica na dan. Pšenične klice se dobijaju industrijskom preradom pšeničnog zrna, to su zlatno  žute ljuspice, blago slatkog ukusa, sličnom orahu.Smatra se da je proklijalo seme pšenice od neprocenjive važnosti za zdravlje. Klice su odl

Lešnik je žbun koji može da dostigne visinu i do 15 metara, a koji cveta u proleće, a bere se sredinom jeseni, a pred kraj jeseni plodovi sami počnu da padaju. Ovo orašasto voće raste samoniklo, ali se i gaji, i to i kao žbun i kao drvo. Plodovi su pokriveni kovrdžavom spoljnom ljuskom sa žlezdastim maljama, sakupljeni u grozd. Za najvećeg proizvođača lešnika se smatra Turska. Ukus lešnika u poslasticama svima je dobro poznat, naročito prženog pa iseckanog, mada ni mlevenom ili celom ništa ne nedostaje. Ugodan ukus daju mu ulja, kojih ima oko 60 odsto, dok belančevina ima 14 -18 procenata, ugljenih hidrata oko 14 i mineralnih materija oko 2,4 odsto. Među njima najviše je kalijuma u 100 grama, a tu su i fosfor, magnezijum, kalcijum, mangan, gvožđe, cink, bakar, kao i selena. Od vitamina najzastupljeniji je vitam E, poznati antioksidans, zatim vitamini C, oni iz grupe B i vitamina A, kao i masnih kiselina i aminokiselina. Lešnik se od svog jezgrastog voća  izdvaja po najvećoj količini m

Značenje reči mleko može se izvesti iz značenja sastavnih reči M(a-ma) i lek. Tako se dolazi do nastanka reči mleko - mamin lek. Slovo "O" na kraju određuje srednji (dečji) rod što daje potpuno značenje reči mleko. Mleko je prirodna i idealno komponovana hrana u kojoj se nalazi više od 200 komponenti. Iako 90 odsto voda, mleko od naših malih nogu ima važnu ulogu u životu. Prvo piće koje smo popili bilo je mleko, prva hrana od koje smo rasli bilo je - mleko. Mleko sadrži i potrebne vitamine (A,D,E) i minerale kao npr. kalcijum čija uloga u izgradnji i održavanju čvrstoće kostiju je svima poznata. Osim toga, kalcijum ima važnu ulogu u izgradnji imuniteta tela, smanjivanju posledica alergije i relaksaciji i opuštanju mišica. Ne treba zaboraviti ni laktoferin, mali peptid koji je takode važan u jačanju imuniteta (sadrži ga i majčino mleko), čak neke studije pokazuju da redukuje pojavu raka i ima veliku funkciju u digestivnom traktu, a poznat je i kao antioksidans. Velika čaša

Bundeva je jednogodišnja, zeljasta biljka koja vodi poreklo iz Centralne Amerike. U Evropu doneta je u XVI veku, a arheolozi su pronašli dokaze stare 4000 godina o kulturi gajenja ove biljke. Gaji se radi ploda i semenki iz kojih se, hladnim postupkom, cedi ulje. Cveta u julu i avgustu, a sazreva u septembru i oktobru. Svaki dan cvetaju drugi cvetovi. Selekcioni rad, industrijsko gajenje i prerada razvijeni su u SAD, Rusiji, Nemačkoj i Mađarskoj. Tradicionalno se gaji i manufakturno prerađuje seme u Sloveniji i Hrvatskoj. U ishrani ljudi se koristi pečena i kuvana, a seme u vidu ulja ili pečeno. Ulje se u lečenju i kulinarstvu koristi bez preterane termičke obrade, jer je maksimalna temperatura 100°C.  U tradicionalnom isceljivanju, plod se preporučuje kao diuretik, osobama obolelim od reume, gihta, zapaljenja bubrega i mokraćne bešike. Dijetalna je hrana za gojazne osobe i dijabetičare, kao i onima sa oboljenjem želuca i tankih creva i kod pojave krvavih proliva. Protiv upale jajnik

Med je gusta slatka sirupasta materija, proizvod medonosnih pčela dobijen od sabranih voćnih i drugih sokova prerađenih u pčelinjem želucu. Izlučeni sok odložen poklopljenom saću hemijskim reakcijama pretvara se u med. Prema vrstama biljaka od koje se dobija, med se razvrstava u monoflorni (med dobijen od samo jedne vrste biljke, na primer, bagrema) i poliflorni med (med dobijen sakupljanjem nektara sa više vrsta biljaka, kao na primer, livadski med, šumski i dr.). drenim vremenima med se smatrao božanskim darom koji je poslat ljudima za sreću. Nazivali su ga tečnim zlatom, sokom nebeske rose, čudesnim eliksirom zdravlja... Činjenica je da se med već dva milenijuma koristi za brže zarastanje opekotina i rana, naročito onih koje pod pritiskom infekcije teško zaceljuju, a prevashodno kod prehlada i gripa. Ipak, pre upotrebe treba se posavetovati s lekarom, naročito ako bolujete od neke hronične bolesti. Mineralni sastojci, vitamini, enzimi i antibakterijske materije meda, od izuzetnog su

Eterično ulje geranijuma je poreklom iz Egipta, vrlo slatkog mirisa, nalik na ružu. Uravnotežuje izlučivanje sebuma, tako da je korisno i za suvu i za masnu kožu čije se tkivo pri redovnoj nezi regeneriše. Opušta nervnu napetost i potiče među ljudima svežu, harmoničnu atmosferu.  Deluje antidepresivno i antiseptički, a stimuliše lučenje adrenalina i limfnu drenažu, diuretik je i zato smanjuje otoke i celulit. Ublažava šećernu bolest, nervnu napetost, gojaznost, depresiju, seksualne probleme, kožne: suvi ekcem, perut, čireve, opekotine, afte. Lepo deluje uz citruse, lavandu i bosiljak. Reguliše cirkulaciju krvi, stimuliše rad adrenalinih žlezda i rad limfnog sistema, što ga u kombinaciji s diuretičkim svojstvima čini inzvarednim sredstvom za tretiranje celulita, loše cirkulacije i otečenih zglobova. Pomaže kod problema menopauze i PMS-a. SAVET Aromaterapeutska upotreba: Depresija, stres, PMS, nervna napetost, strahovi, nagle promene raspoloženja, seksualni problemi, neuralgije, celul

Badem je poreklom iz Persije i Mesopotamije, odakle se još pre naše ere proširio u Siriju i Gršku. Gajeni badem pojavio se u ranom Bronzanom dobu. Plodovi badema nađeni su u Tutankamenovoj grobnici (1325 g. pne.). Predpostavlja se da su tu doveženi iz Levanta. Antičko poreklo ove biljke dokazuje se i faktom da se spominje u Bibliji. Badem se u to vreme smatrao religioznim drvetom. Njime su ukrašavali domove za vreme verskih svetkovina. Njegove grančice korišcene su za teranje zlih duhova sa bolesne dece. Nešto kasnije ljudi su naučili da kultiviraju badem. Grci ga tretiraju kao simbol plodnosti. Te o njemu ispredaju razne legende: postanak slatkog badema povezan je sa legendom o ljubavi prelepe devojke Felide i njenog voljenog Demofonta. U vreme dok je on bio na proputovanju, devojka se od tuge pretvorila u uvelo bademovo drvo. Po povratku u zavičaj Demofont je dugo oplakivao svoju voljenu. Bogovi su se sažalili nad njim i kad je od tuge obuhvatio osušeno drvo, ono je oživelo, pustilo

maslinjak star 2.000 godina u Pargi Maslina je poznata na Mediteranu već 5.000 godina kao sveto drvo. Svoje korisno dejstvo zasniva na procentu od 70 odsto nezasićenh masnih kiselina. Najvećim delom je to oleinska kiselina, koja odgovara onoj u mleku.U maslinovom ulju ima dosta antioksidanata. Maslinov list korišćen je u Starom Egiptu za mumificiranje. Stari Grci koristili su maslinovo lišće za lečenje groznice i povišene temperature. U devetnaestom veku kao lek protiv malarije i gripa. Savremena medicina priznaje antimikrobno dejstvo oleuropeina kod infekcija i apcesa zuba i zubnog mesa. Povoljan efekat  ima i kod gljivičnih infekcija kože i noktiju. Najnovija istraživanje su pokazala da maslina pokaže u lečenju loše erekcije. Plod masline vekovima hrani ljudski um, telo i dušu. Kraljevi su pravili skiptar od maslinovog drveta, sveštenici koristili ulje pri crkvenim obredima, a maslinova grana je i danas poznata kao simbol mira i časti. Na Mediteranu je uvek smatrana darom bogova.

Iz dubine mora dolazi nam pregršt sastojaka koje su posebno korisne za čovekov organizam. Među njima su i alge koje čine sintezu morske vode, a sadrže proteine, šećere, biljne masti, oligoelemente, provitamine i vitamine. Alge su široko rasprostranjena i značajna grupa organizama, čiji naziv potiče od latinske reči algae što u prevodu znači - morska trava. Alge su se vremenom prilagođavale različitim staništima pa su sada rasprostranjene na vlažnim zemljištima, kori drveća, vlažnim stenama, a neke naseljavaju površine biljaka i životinja. Alge su u mnogome bitne za čoveka, jedan od načina je i upotreba algi kao pokazatelj stepena zagađenosti kvaliteta vode. U procesu prečišćavanja otpadnih voda alge dobiju na sve većem značaju. Verovatno najpoznatija supstanca koja se dobija iz algi je agar - agar koji ima veliku primenu u medicini i biologiji, ali i u farmaceutskoj, prehrambenoj i tekstilnoj industriji. Iz određenih slatkovodnih algi izolovane su supstance koje imaju stimulativna ili

Eterična ulja utiču na ljudski organizam na dva načina: preko čula mirisa, ali i preko krvotoka. Nervne ćelije prisutne u nosnoj šupljini šalju signale u najstariji deo mozga. Taj deo mozga odgovoran je za osećaje, pamćenje, nagone pa i daje odgovore na stres. On takođe upravlja i svim žlezdama za unutrašnje izlučivanje, pa je stoga objašnjivo kako mirisi mogu izazvati sećanja i podstaknuti emocije. S druge strane, putev krvi molekuli eteričnih ulja mogu dopreti do svih delova tela i "pokazati" se u onim organima i tkivima gde je to potrebno.Eterična ulja da bi došla do krvotoka mogu se ili udisati ili ih apsorbovati preko kože. Najčešći način upotrebe eteričnih ulja je nanošenje masažom, koja je najstarija i najprirodnija metoda za očuvanje zdravlja. Masažom tela ostvaruje se dvostriko delovanje: mehaničko (čišćenje izumrlih ćelija sa površine kože, nakupljenog masnog sekreta, prašine i znoja) i refleksno ( koje utiče na rad unutrašnjih organa). Nakon masaže  telo je potrebn

Soda bikarbona deluje kao sredstvo za čišćenje, jer je blago alkalna i može da rastvori masnoću i prljavštinu. Takođe, ima sposobnost da neutrališe neprijatne mirise, a ne samo da ih prikriva. Zbog svog hemijskog sastava može da održi stabilnu Ph vrednost kože. Soda bikarbona nije lek, ali je odlična i u borbi protiv gljivica. Žene rastvor sode bikarbone i prokuvane vode mogu koristiti za ispiranje polnih organa, rastvor se koristi i kod paradentoze, za ispiranje usta nakon jela (u čašu vode sipati sodu bikarbonu i malo kuhinjske soli). Sodu bikarbonu mnogi koriste posle konzumiranja jake i masne hrane, tj za bolje varenje. Ali, tada se nikako ne bi smelo popiti samo blag rastvor sode bikarbone, već se mora pomešati sa limunskom kiselinom (na vrh noža sode bikarbone stavi se u pola šolje vode i doda oko 1/2 kafene kašike limunske kiseline - naravno, treba izbegavati preterivanja u jelu). Ovo se ne savetuje trudnicama!. Mnoge žene koje su alergične na dezodoranse koriste mešavinu sode b

Lotos je vodena zeljasta biljka koja raste u vodama toplih oblasti Azije, Afrike i severoistočne Australije. Ima debeo, okrugao list na dugoj peteljci i ružičaste cvetove. Plod je čahura, dok se rizom i semena koriste u ishrani i bogati su skrobom. Mitologija kaže da su antički egipćani verovali da je lotosov cvet dao život faraonskom Egiptu. Na početku sveta, u tamnim vodama, lotosov cvet je plutao zatvorenim laticama. Latice su se otvorile i iz cveta se izdigao Ra, bog sunca, stvarajući svet. Mnoge mediteranske i azijske civilizacije prenele su su simbol lotosa u Indiju, Kinu, Vijetnam, Laos, Kambodžu i Tajland. Lotos je tron na kojem sedi Buda. Takođe ovaj cvet može biti obećanje uspešnog posla ili braka. Budistički zapisi kazuju da lotos kombinuje miris, čistoću, milost i lepotu. Tragovi lotosa mogu pronaći u termalnim izvorima u Evropi, recimo u Rumuniji. Lotosi imaju velike rizome zabijene u mulj, debljine ljudske ruke. Peteljke koje izrastaju prema površini vode su isprepletene

Jagode nisu samo delikatesna namirnica pristupačna svakom džepu, nego biljka ljubimica mnogobrojnih vrtova, inspiracija kuvarima, raznim umetnicima, ali i izvor prihoda brojnim domaćinstvima. Jagoda je u svetu prisutna već vekovima. Njeni plodovi pružaju užitak milionima ljudi koji ih konzumiraju. Prvi zapisi sežu u vreme Rimskog carstva. U staroj Grčkoj su joj pridavali veliki značaj, naročito poznati lekar Teofrast. Rimljani su je takođe veoma cenili, o čemu svedoči i opis lekovitosti jagode, koji je dao Apulej, a našla se i u delima poznatih pesnika Ovidija i Vergilija. U srednjem veku su je smatrali magično lekovitom, a gajili su je i kao ukrasnu biljku. Tada je Karlo Veliki u XIV veku naredio da se zasadi 1200 sadnica oko Luvra. Prvu oplemenjenu vrstu doneo je iz Čilea 1712. godine Luj XIV, kada je ponovo počela da joj se posvećuje pažnja kao lekovitoj biljci. U to vreme se smatralo da vodica od jagoda povećava plodnost kod žena. Veruje se da je šumska jagoda najverovatnije prvo v

Hrast lužnjak dosta je rasprostranjen u Srbiji, naročito ga ima u Vojvodini, Mačvi, Pomoravlju i uopšte u nizijama i dolinama većih reka. Dobro uspeva u Evropi u uslovima atlanske, submediteranske i mediteranske klime. To je listopadno drvo visine 30-50 metara, ispucale kore, mrkosive boje, sa krošnjom nepravilnog oblika. Cveta od aprila do maja. Plod žir je izduženo jajastog oblika i na vrhu zaoštrena. Kora hrasta služi kao sredstvo koje steže i dezinfikuje, ulazi u sastav raznih mešavina čajeva. Droga služi i kao antiseptik, a po potrebi i kao antidot pri trovanju alkaloidima i teškim metalima. U kožarskoj industriji se koristi kao važna štavna sirovina. Hrastova kora je sastojak čaja za ispiranje. Spolja se primenjuje u obliku dekokta za kupke i obloge protiv reumatizma. Pržen hrastov žir se upotrebljava kao adstigent za lečenje zapaljenja kože i sluznice, blagi antidijaretik i kao dijetetsko sredstvo. Ispržen žir služi kao tonik za jačanje organizma. Prženjem se skrob delimično pre

Borovnica je oniži grm sa čvornovatim stabljikama, visine 20 do 50 cm i puzavim korenom. Mladi listovi borovnice su jajolikolg oblika, s kratkom peteljkom i na ivicama sitno nazubljeni, a cveta od maja do juna. Plod borovnice je sočna crnomodra bobica veličine graška, koja se na vrhu završava kružnim udubljenjem. Borovnica se gaji po Evropi i Severnoj Americi. njena lekovita svojstva više su poznata na našem kontinentu. Lekoviti delovi biljke su listovi koji se sakupljaju pre sazrevanja plodova, a suše se na senovitom i prozračnom mestu. Plodovi se beru leti, nakon sazrevanja. Suše se na suncu. Za dobijanje ekstrakta koristi se plod borovnice. Plod borovnice bogat je i zvor biljnog pigmenta, flavonoida, anticijanoida, jedinjenja koje ima jako antioksidantno svojstvo i može da korosti kao zaštita kapilara od oštećenja koja im nanose slobodne radikale. Upravo ova oštićenja prouzrukuju mnoge bolesti, naprimer dijabetska retinopatija, glaukom, katarakta, mamakularna degeneracija, proširen

Jabuka koja je, kako mnogi veruju, na naš jelovnik stigla ravno iz raja nije samo simbol greha, požude i ljubavi, već i večne mladosti. Prema keltskom predanju ona ima čudotvorna svojstva pa onaj ko uspe pojesti jabuku iz čarobnog vrta ne samo da više nikad neće biti ni gladan ni žedan, ni bolestan nego nikad neće ni ostariti. Naravno, u svakoj bajci, pa tako i u ovoj, ima i istine. Iako jabukama ne možemo izlečiti ni jednu bolest, njihovim svakodnevnim konzumiranjem možemo sprečiti pojavu mnogih zdravstvenih poteškoća i oboljenja. U skladu sa starom engleskom poslovicom "An apple a day keeps the doctor away", pojedemo li jabuku ili još bolje dve velike jabuke dnevno, učinićemo mnogo za očuvanje našeg zdravlja. Jabuka je prava mala riznica sastojaka koji pozitivno utiču na naš organizam. U zavisnosti od vrste, 100 g jabuke sadrži otprilike 85 g vode, 10, 9 g ugljenihhidrata i 3 g dijetalnih vlakana. U jabuci ima i do 40 mg vitamina C, potom vitamina A, E, B1, B2, B6 te beta-k