Herbal bath

Sam naziv žalfije na latinskom potiče od reči salvare, što znači spasiti, izlečiti, jer su je još stari Rimljani veoma koristili u lečenju raznih bolesti. Na engleskom reč za žalfiju sage, označava mudrost, a koristili su je za stimulisanje koncentracije, za povećanje pamćenja, a smatra se da dorinosi i dugovečnosti. Do otkrića antibiotika, čaj od žalfije je korišćen kod upala grla, ždrela, promuklosti, upala unutrašnjih organa, za vaginalna ispiranja, kod tuberkuloznog znojenja, gljivičnih infekcija. U medicinskom smislu žalfija je antibiotik širokog spektra. Primenjuje se i za regulaciju znojenja, kod toplotnih talasa u klimaksu, kod poremećaja menstruacije, za jačanje nerava, za pročišćavanje jetre, kod reumatizma. Listovi žalfije su korišćeni za čišćenje zuba i desni, a danas se često ekstrakt žalfije dodaje u paste za zube. Primenjuje se i kao začin u kulinarstvu. Utiče i na procese varenja i lučenja žuči. Koristi se za smanjenje lučenja pljuvačke kod Parkinsonove bolesti. Dojilj

Pšenične klice su hrskave i imaju dobar ukus, sličan orahu. Samo tri kašike pšeničnih klica pružaju 3,9 g vlakana, dva puta više nego komad hleba od pšeničnog brašna. Pšenične klice su najhranjiviji deo zrna mada predstavlja svega 2-3% mase celog zrna. Obiluju u belančevinama (oko 25%), vitaminima B1, B2, B6 i E, gvožđu. Sadrže i selen koji se smatra zaštitnikom srca i krvnih sudova. Takođe sadrže i oktakosanol koji utiče na otklanjanje zamora. Osim toga, sadrže priličnu količinu cinka, fosfora i magnezijuma, a svaki od njih ima važnu ulogu u održavanju normalnih telesnih funkcija. Nedavnim je istraživanjem ustanovljeno da ljudi s velikom koncentracijom lipida u krvi mogu značajno sniziti holesterol i trigliceride jedući između 20 i 30 g sirovih pšeničnih klica na dan. Pšenične klice se dobijaju industrijskom preradom pšeničnog zrna, to su zlatno  žute ljuspice, blago slatkog ukusa, sličnom orahu.Smatra se da je proklijalo seme pšenice od neprocenjive važnosti za zdravlje. Klice su odl

Lešnik je žbun koji može da dostigne visinu i do 15 metara, a koji cveta u proleće, a bere se sredinom jeseni, a pred kraj jeseni plodovi sami počnu da padaju. Ovo orašasto voće raste samoniklo, ali se i gaji, i to i kao žbun i kao drvo. Plodovi su pokriveni kovrdžavom spoljnom ljuskom sa žlezdastim maljama, sakupljeni u grozd. Za najvećeg proizvođača lešnika se smatra Turska. Ukus lešnika u poslasticama svima je dobro poznat, naročito prženog pa iseckanog, mada ni mlevenom ili celom ništa ne nedostaje. Ugodan ukus daju mu ulja, kojih ima oko 60 odsto, dok belančevina ima 14 -18 procenata, ugljenih hidrata oko 14 i mineralnih materija oko 2,4 odsto. Među njima najviše je kalijuma u 100 grama, a tu su i fosfor, magnezijum, kalcijum, mangan, gvožđe, cink, bakar, kao i selena. Od vitamina najzastupljeniji je vitam E, poznati antioksidans, zatim vitamini C, oni iz grupe B i vitamina A, kao i masnih kiselina i aminokiselina. Lešnik se od svog jezgrastog voća  izdvaja po najvećoj količini m

Značenje reči mleko može se izvesti iz značenja sastavnih reči M(a-ma) i lek. Tako se dolazi do nastanka reči mleko - mamin lek. Slovo "O" na kraju određuje srednji (dečji) rod što daje potpuno značenje reči mleko. Mleko je prirodna i idealno komponovana hrana u kojoj se nalazi više od 200 komponenti. Iako 90 odsto voda, mleko od naših malih nogu ima važnu ulogu u životu. Prvo piće koje smo popili bilo je mleko, prva hrana od koje smo rasli bilo je - mleko. Mleko sadrži i potrebne vitamine (A,D,E) i minerale kao npr. kalcijum čija uloga u izgradnji i održavanju čvrstoće kostiju je svima poznata. Osim toga, kalcijum ima važnu ulogu u izgradnji imuniteta tela, smanjivanju posledica alergije i relaksaciji i opuštanju mišica. Ne treba zaboraviti ni laktoferin, mali peptid koji je takode važan u jačanju imuniteta (sadrži ga i majčino mleko), čak neke studije pokazuju da redukuje pojavu raka i ima veliku funkciju u digestivnom traktu, a poznat je i kao antioksidans. Velika čaša

Bundeva je jednogodišnja, zeljasta biljka koja vodi poreklo iz Centralne Amerike. U Evropu doneta je u XVI veku, a arheolozi su pronašli dokaze stare 4000 godina o kulturi gajenja ove biljke. Gaji se radi ploda i semenki iz kojih se, hladnim postupkom, cedi ulje. Cveta u julu i avgustu, a sazreva u septembru i oktobru. Svaki dan cvetaju drugi cvetovi. Selekcioni rad, industrijsko gajenje i prerada razvijeni su u SAD, Rusiji, Nemačkoj i Mađarskoj. Tradicionalno se gaji i manufakturno prerađuje seme u Sloveniji i Hrvatskoj. U ishrani ljudi se koristi pečena i kuvana, a seme u vidu ulja ili pečeno. Ulje se u lečenju i kulinarstvu koristi bez preterane termičke obrade, jer je maksimalna temperatura 100°C.  U tradicionalnom isceljivanju, plod se preporučuje kao diuretik, osobama obolelim od reume, gihta, zapaljenja bubrega i mokraćne bešike. Dijetalna je hrana za gojazne osobe i dijabetičare, kao i onima sa oboljenjem želuca i tankih creva i kod pojave krvavih proliva. Protiv upale jajnik