Herbal bath

U svakodnevnom spravljanju hrane koristimo mnoge začine i začinske biljke smatrajući da jedino ukus jela "popravljamo" neznajući pritom kakve lekovitosti oni imaju. Zato ću se malo pozabaviti  začinima koji nam stižu iz dalekih odručja Azije. O cimetu   već postoji tekst, ali nije zgoreg podsetiti se. Cimet je zimzeleno drvo, visine 5–15 metara, koje potice sa Cejlona (Sri Lanka) i pominje se kao zacin još od 2800. godina pre nove ere. Kod nas se koristi kao prah ili kao kora od drveta. U proslosti je u evropskim zemljama cimeta bilo u malim kolicinama, pa je bio skup kao zlato. Zbog prijatnog mirisa i lekovitih sastojaka, koristi se kao začin, ali i kao lek. Materija koja cimetu daje miris slična je kamforu. Zanimljivo je da se u ishrani kao začin koristi kora, a ne plod. Iz ploda se cedi vosak koji se koristi za mirisne svetiljke. Od listova se cedi eterično ulje za spravljanje cimetove vode, ulja ili tinkture. Cimet je aromatik, korigens, hemostatik, stomahik, nervinu

Neki podaci govore da reciklažom jedne tone kancelarijskog papira spašavamo 17 stabala drveta, štedimo 4.200 kW (kilovata) električne energije i 32.000 litara vode! E to je činjenica zbog koje imam potrebu da Vam skrenem pažnju da razdajate otpad, preradite ono što možete ili pak odnesete plastične flaše na otpad za to predviđen. Pošto koristim, u izradi moje kozmetike, ono što nam je priroda dala, potrudila sam se i bila vredna, te sam počela i da radim praktične i lepe stvari koje su stvorene od istrošenih CD-a, plastičnih flaša, pokidanih ogrlica, kanapa... Pre nego li vam pokažem fotografije još malo o reciklaži. Imajte na umu da se može preraditi staklo, papir, karton, aluminijum, gvožđe, plastika, keramika... Papir se dobija preradom drveta u fabrikama uz pomoć različitih hemijskih sredstava. Pri tom nestaju velike i stare šume, dolazi do zagađivanja reka. Da bi se što manje štete nanelo životnoj sredini, preradom starog papira, utroši se 60% manje energije nego kada bi taj pro