Herbal bath

Da li dovoljno poznajemo prirodu oko nas? Koje su njene dobre, a koje loše odlike? Koliko blagodeti iz prirode možemo da iskoristimo da bi unapredili svoje zdravlje i samim tim i život?  (tekst: autor Irma Mićanović ; 09. Apr 2019; objavljeno na: https://www.iserbia.rs/) Odgovor na ova pitanja pronašli smo kod Vanje Marčić Sulomar. Direktni potomak poznatog doktora nauka, travara i farmaceuta Jovana Tucakova, ova mlada mama u svom stanu u Novom Sadu izučava biljke i pravi prirodnu kozmetiku za svoju porodicu i odgovarajuće tržište. Kako je krenulo interesovanje za izučavanje bilja i spravljanje preparata na prirodnoj osnovi? Ja sam ceo život u ovome. Zahvaljujući mom pradedi, koji je bio travar i autor prvog udžbenika farmakognozije na srpskom jeziku, oduvek sam se interesovala za biljke i njihova svojstva. Pravu formu svojoj

Samo prošle godine na teritoriji opštine Kula otrovano je 529 košnica. Najčešći uzročnik uginuća pčela su pesticidi kojima se tretiraju poljoprivredne kulture i usled prakse zaprašivanja krpelja i komaraca iz vazduha. Kako bi se to izbeglo stručnjaci savetuju da se biljke prskaju uveče ili tokom noći. Ali, nije dovoljno samo to znati. Mora da se zna da se voćnjak ne prska nikada, znači ni noću, kada u njemu ima korova koji cveta. Jer tada pčela neće uzeti pesticid iz voćnjaka, ali hoće sa korova koji cveta. Tada će se pčela otrovati od korova. Kada je u pitanju uljana repica, treba znati da nju sve napada, jer je kupusnjača koja je ukusna. Ali, ni ona se ne tretira kada cveta. Ona se štiti pre cvetanja. Prskati je u cvetanju je glupost, jer tada više ne može ništa da se uradi. Šteta je već učinjena. Sjajnik koji napada uljanu repicu jede polen. Prskati uljanu repicu protiv sjajnika kada ona procveta je bespotrebno. Pčele su najbolji pokazatelj bezbedne životne sredine za čoveka,