Brinimo o pčelama

Samo prošle godine na teritoriji opštine Kula otrovano je 529 košnica. Najčešći uzročnik uginuća pčela su pesticidi kojima se tretiraju poljoprivredne kulture i usled prakse zaprašivanja krpelja i komaraca iz vazduha. Kako bi se to izbeglo stručnjaci savetuju da se biljke prskaju uveče ili tokom noći. Ali, nije dovoljno samo to znati.

Mora da se zna da se voćnjak ne prska nikada, znači ni noću, kada u njemu ima korova koji cveta. Jer tada pčela neće uzeti pesticid iz voćnjaka, ali hoće sa korova koji cveta. Tada će se pčela otrovati od korova. Kada je u pitanju uljana repica, treba znati da nju sve napada, jer je kupusnjača koja je ukusna. Ali, ni ona se ne tretira kada cveta. Ona se štiti pre cvetanja. Prskati je u cvetanju je glupost, jer tada više ne može ništa da se uradi. Šteta je već učinjena. Sjajnik koji napada uljanu repicu jede polen. Prskati uljanu repicu protiv sjajnika kada ona procveta je bespotrebno.

Pčele su najbolji pokazatelj bezbedne životne sredine za čoveka, jer mogu da žive samo u zdravom i čistom okruženju. Bez njih bi sa naše trpeze nestala kvalitetna i zdrava hrana.

Ne suočava se samo Srbija sa pomorom pčela. Ugroženost pčela je globalni problem, te su one su u delovima SAD proglašene za ugroženu vrstu, dok se u Kini zbog manjka pčela oprašivanje često radi ručno.

U Srbiji posluje oko 20.000 pčelara koji uzgajaju 1,3 miliona pčela, a one godišnje proizvedu 7.000 tona meda. A podaci još pokazuju i da je proizvodnja meda u Srbiji pala sa 12.000 tona u 2015. na 7.000 tona u 2017.

Pomozimo, čuvajmo i zasadimo...