Herbal bath

Po legendi, zraci sunca su "uhvaćeni" u cvetu lipe, pa kada neko popije lipov čaj toplota sunca ulazi u organizam, izaziva znojenje i oslobađa telo groznice. Osim ove lekovite osobine, lipa se u narodnoj medicini koristila i u slučaju drugih zdravstvenih tegoba, pa čak i anksioznosti i nervoze.Neka istraživanja su potvrdila da čaj od lipovog cveta pomaže onima koji imaju blage probleme sa bešikom, uznemiren stomak ili dispepsiju (loše varenje), kao i gastrokariološki sindrom (prekomerna količina gasova dovodi do toga da želudac pritiska donji deo srca). Različiti delovi lipe se koriste u lekovite svrhe - cvet protiv prehlade, kašalja, bronhitisa, infektivnih bolesti, glavobolje (posebno migrene), kao diuretik (povećava proizvodnju urina), da smanji spazam i kao sedativ, čaj od lista za probleme sa crevima, obloge za čireve, a kora u slučaju problema sa bešikom i protiv celulita. Bela lipa je listopadno drvo sa širokom i gusto razgranatom krošnjom, visoko do 25 metara. Listovi

Hajdučka trava je dobila ime po hajducima, koji su, kako se verovalo, u platnenoj vrećici nosili ovu biljku svuda sa sobom kako bi što lakše zalečili rane. Botaničko ime (achilea millefolium ) je dobila prema grčkom junaku Ahilu –Achillea, i ima značenje da daje snagu.  Hajdučka trava ili hajdučica, kostrijet, romonika, je dugovečna zeljasta, vrlo obična biljka, koja kod nas raste svuda na suvim mestima kao korov, a potiče iz oblasti Kavkaza i Male Azije. Stabljika je prava, nerazgranata, do 80 cm visoka, vrlo čvrsta i obrasla dugačkim listovima, koji su višestruko vrlo sitno i fino kitnjasto-perasto deljeni kao najfinija čipka. Cvetne glavice su sitne i bele, ponekad malo ružičaste, udružene u cvasti na vrhu ogranaka stabljike i raspoređene u obliku štita. Cveta celog leta. Mirisa je svojstvenog, malo aromatičnog, a ukusa gorkog. Ova lekovita biljka ubraja se u gorke čajeve. Hajdučka trava ili stolisnik u narodnoj medicini najčešće se upotrebljava za ublažavanje bola i vidanje rana.

Listovi, cvetovi, celi nadzemni delovi biljke pripremaju se u toploj, prokuvanoj vodi ( ali ne i ključaloj vodi), dok se korenje, plodovi, kore, rizomi pripremaju u hladnoj vodi: jedna supena kašika čaja prelije se sa dva decilitara hladne vode i zagreva do ključanja, zatim se ostavi da stoji trideset minuta. Osim sušenih plodova, lekoviti su i drugi delovi biljaka: listovi divljih jagoda, malina, kupina i peteljke trešanja i višanja. Zahvaljujući taninu čajevi od voćnih listova koriste se kao lek kod blagih proliva, za grgoljenje kod upale usta i grla. Čajevi od peteljki trešanja i višanja su diuretik, a u osušenim plodovima voća zadržava se velika količina vitamina C, kao i drugih vitamina. Čaj od plodova suvog voća može se zasladiti medom uz dodatak limuna. IZUZECI: Sena: Kašika sene se potopi u 2 dl hladne (prokuvane) vode i ostavi da odstoji 8 sati. Čaj se procedi i pije jednom dnevno nezaslađen. Imela: Kašika čaja se potopi u 2 dl hladne (prokuvane) vode, ostav

Zova je u narodu poznata i kao bagza, baz, baza, bazgovina, crna bazga i zovika. Zova raste kao grm ili drvo čija visina dostiže od 3 do 10 metara. Na donjem delu stabla kora je svetlo braon boje, a u gornjem delu sivo bela, pomalo izbrazdana i bradavičasta. Cvetovi su bele ili žuto bele boje iz kojih se razvijaju bobice koje su na početku zelene, zatim crveno smeđe i na kraju sazrevanja sjajno crne boje. Bobice su male i sočne. U jednoj bajci koju je napisao Andersen, bolesnom dečaku koji leži u postelji učinilo se da je iz čajnika izašao duh jedne simpatične i dobroćudne bakice koju je pisac nazvao Bazgova majčica. Ona je umirila i zabavljala dečaka svojim zanimljivim pričama koje su ga odvele u san. Kada se sutradan probudio dečak više nije bio bolestan. Topli čaj od zove ili bazge kao se ova biljka još naziva snižava temperaturu i pomaže nam da lakše savladamo bolest. Ovom malom drvetu ili većem žbunu pripisivana čudesna magičan svojstva. U njegovim krošnjama živele su šumske vile,