Herbal bath

Promena temperatura najčešće remeti opšte zdravlje i utiče na imunitet kod ljudi, posebno dece. Tako je i moje "nazeblo" na +34 stepena "zahvaljujući" promeni temperatura - ona u stanu i spoljna. Tražeći šta bi moglo da joj olakša tegobe napravila sam mast koja se utrljava na kožu grudi i stavlja pod nos, kako bi se pročistili disajni putevi, najpre. Inače, prehlada (nazeb) je zarazna bolest koju izazivaju rinovirusi i prenosi kapljično ili preko pljuvačke, tokom razgovora, kijanja, kašljanja ili poljubaca zaražene osobe sa drugom. Rinovirusima smeta kisela sredina i temperatura 37 i više. Zato oni vole da se nasele u sluzokožu nosa, jer je tamo temperatura oko 33. Prave vodenasto curenje iz nosa i zapušen nos i suzenje očiju. Često prave glavobolju. Prehlada uglavnom prolazi za 2-4 dana uz tople čajeve, sveže voće i povrće, vitamin C, dekongestive nosne sluzokože (kapi za nos koje smanjuju zapušenost nosa), aspirin, paracetamol, brufen i dosta sna. Možete se

Biljke, iako za većinu lekovite, kod pojedinaca izazivaju alergije, te vam predstavljam kalendar cvetanja onih vrsta na koje su zabeleženi reakcije u vidu crvenila po telu, respiratornih poteškoća ili pak crvanilo sluznice i pojave suza. U martu mesecu beleže se visoke koncentracije polena biljaka: jove, leske i tise . LESKA (Corylus): Predstavlja razgranat listopadni žbun, nekad manje drvo do 7 metara visine. Kod nas široko rasprostranjena u svim krajevima zemlje. Pripada familiji Betulaceae. Kora stabla je glatka i svetla. Listovi su okruglastog do široko jajolikog oblika, tamnozelene boje. Cveta u februaru – martu mesecu. Ženski cvetovi su u malim cvastima, sličnim pupoljku iz kojih za vreme cvetanja, vire samo crvenkasti žigovi. Muški cvetovi su u visećim cilindričnim resama, formiraju se tokom jeseni. Plod je lešnik okruglog ili jajastog oblika koji sazreva u septembru. Lešnik kao drvo predstavlja simbol analitičkog uma, izvanrednog pamćenja i sposobnosti prenošenja znan

Pripremajući se za predstojeću obuku, verujem i predavanje na temu bilja, pronašla sam  neverovatne podatke o upotrebi lekova za smirenje u Srbiji. Prema tim informacijama, svakodnevno anksiolitike ( bromazepam , dijazepam , lorazepam , ksalol , sedabenz , zaksol) koristi čak 100.000 osoba. Dok je prema podacima RFZO izdato o trošku fonda oko 9,5 miliona kutija pomenutih lekova. Strašniji podatak, meni, je što je na bolovanje lane zbog depresije otišlo oko 7.000 ljudi. Ne mogu da govorim o opravdanosti/uzrocima/potrebama. Međutim, ako prihvatimo da su društvu nametnuti novi standardi prema kojima sve učinjeno mora da ima svoju materijalnu vrednost, možda ne treba da me čude izneti podaci. Duboko u sebi ipak verujem da osnove ljudskosti: poštenje, empatija, srdačnost, ljubav... nisu prevaziđene. Pre priče o biljkama, par stvari, kako bi razumeli šta nam se dešava u telu kada smo pod pritiskom. Ljudski organizam smatra da treba da se zaštiti od stresa te zato hormoni istog: kor