Herbal bath

Biljka koja se NE SME kuvati i NE SME biti potopljena duže od pola minute u vreloj vodi je prečica. Ona spada u izuzetke kada se radi o pripremi čaja, o čemu sam pisala u ranijim postovima. Ovu biljku, koja spada u mahovine, u narodu još zovu plavun, crvotočina, vučja noga, samovolja i zmijina mahovina. Prečica (licopodium clavatum) je zimzelena lekovita biljka koja ima vitice dugačke i do jednog metra sa tankim korenčićima kojima "puzi" po tlu. Prečica je četvorogodišnja biljka i leti "rađa" žute klipove koji sadrže cvetni prah ili prečicino brašno, koje ako se zapali gori svetlim plamenom. Uspeva samo u visokim planinama, tačnije na ivicama šuma, koje se nalaze na preko 600 metara nadmorske visine. U Austriji i Nemačkoj ova biljka je pod zaštitom države. Iako je prečica izuzetno lekovita zbog specifičnog staništa treba izbegavati njeno branje, već je nabavljati u specijalizovanim prodavnicama. Ova biljka u sebi sadrži hemijski element radijum, zbog čega se na

Ivanjsko cveće (galium aparine) steklo je "slavu" na Ivan dan 7. jula kada se prave venčići za ulazna vrata kako bi se dom zaštitila od uroka, bolesti i ostalih pošasti. Međutim, od njega se odavnina prave čajevi protiv kožnih oboljenja, bolesti jetre i bubrega. Ivanjsko cveće raste po njivama i dostiže visinu do 150 cm. Ono je prijatno žutih cvetova i duguljasto bodljikavih listova, kojima se kači za kožu životinja te ga još zovu i prikrp ili hvatač. Takođe, treba razlikovati dve vrste Ivanjskog cveća: Galijum verum - pravo ivanjsko cveće poznato još i kao gospin prostirač, jovanova travica, žuto ivanjsko cveće... Beli broća (galium mollugo) ima žuto bele cvetove i blago oporog mirisa meda je. Razlikuje se od gore prvo pomenutog jer mu je stabljika u vreme cvetanja povijena gotovo u ravni sa zemljištem. međutim, obe vrste su jako lekovite i najbolje rezulate daju ako se mešaju. takođe ne treba zaboraviti da je sveže bilje daleko delotvornije, a izdanci ove biljke se mogu

Jedna od najneophodnijih i najdelotvornijih biljaka svakako gavez (symphytum officinale) poznatija kao sodula, kuhinjsko zelje ili crni koren. Od svih domaćih lekovitih biljaka gavez sadrži alantoin, materiju koja najviše deluje na stvaranje novih ćelija, zbog čega se i koristi u lečenju rana. Ova biljka je rasprostranjena širom Evrope, nalazi se na vlažnim mestima, najčešće uz vodu. Raste do jednog metra i ima višegodišnji razgranat koren, koji je bogat sokovima. Listovi gaveza su dlakavi, neugledni, neizmenično raspoređeni. Cvetovi ,koji su povijeni na dole, su ruzičasti ili ljubičasti. Lekoviti delovi biljke su listovi i koren, kod nas se najčešće skuplja koren i koristi u vidu čaja. Postoji oko 20 vrsta gaveza koji se uzgajaju, najviše kao stočna hrana. Koren se vadi u proleće ili kasnu jesen. Njime se leče sve vrste povreda: ispucalost, posekotine, lom kostiju... Pomaže protiv reume, gihta i kostobolje, a postoji i izreka "da bi dva prsta srasla u jedan, ako bi bili

Budući da će za manje od mesec dana jesen, evo par saveta kako ubrati i čuvati biljke, kao i kako da spravite tinkure, obloge ili kaše. Najpre, ČUVAJ PRIRODU ! Ne čupajte biljke sa korenom, ako nije neophodno, jer tako pravite štetu i veštačku selekciju. Pojedine biljke su zakonom zaštićene, s razlogom, pa zato vodite računa kada ide u prirodu šta berete. Važno je znati da postoji mnogo biljaka sa istim dejstvom, pa ne morate čupati one koje štiti zakon. Prilikom skupljanja cvetova i lišća, nemojte ih gnječiti ili stiskati, ali ni stavljati u plastičnu kesu, jer se biljke "znoje" pa će kasnije prilikom sušenja pocrneti, što nije dobro. Biljke se suše na promaji, najbolje tavanu, u hladu, ali da je toplo. List, stabljika i cvet biljke se pre sušenja ne peru, za razliku od korena, ali se sitno iseku i rasprostru na hartiju ili na prirodni materijal - platno.  Za zimu se ostavljaju samo one biljke koje su dovoljno suve - odnosno da su krte i da se lako lome. Nemojte praviti za

Nakon duže pauze evo još jedne priče o jednoj vrlo izuzetnoj biljci, koju mnogi iz naših krajeva zapostavljaju ili je koriste samo prilikom pravljenja zimnice. Korijander ( coriandrum sativum ) je je jedna od najstarijih začinskih biljaka. Pominje se čak i u Bibliji, u knjizi Mojsijevoj. Prvi zapisi o korijanderu nađeni su u Eberovim papirusima 1.550 godine p.n.e. Grci i Rimljani su ga gajili i koristili kao lek i začin. Korijander je poreklom iz Jugoistočne Evrope, gde raste kao samonikla biljka, a gaji se hiljadama godina u Indiji, Kini i Egiptu. Korijandar je jednogodišnja, zeljasta biljka, visoka 30-90cm. Stabljika je gola i na vrhu razgranata. Miris mu je diskretan, prijatno aromatičan, a ukus sladunjav, blago ljut. Čitava biljka je lekovita. Bogat je eteričnim uljima, proteinima, vitaminom C i organskim kiselina.Korijander se najviše koristi u industriji pića (liker, pivo) i prehrambenoj (peciva i slatkiši), ali i u farmaceutkoj proizvodnji. Koristi se u kulinarstvu kao

Da li znate šta je kitnikez? Malo ko zna, a razlog tome je što taj slatkiš naše bake više ne prave, ili se sprema tek u po kojem manjem selu u Vojvodini. Kitnikez je slatkiš od dunja, koje "zri" nekoliko meseci i najlepši je oko Božića, kada se stegne i poprimi izgled sličan ratluku. Uglavnom s sprema sa orasima i seče na kocke, čuva se na hartiji ili kutiji od cipela u zadnjoj sobi kuće, koja je po pravilu hladna i koristi najstarijim članovima porodice za spavanje, s tim što bake i dede imaju i ulogu čuvara, kako bi kitnikez dočekao novu godinu. Sprema s jeseni, nakon što dunje daju plod. Dunja je donekle zanemarena, a pravo je voće jeseni. Njeno vreme je od oktobra do decembra. Izgleda da su preci današnje civilizacije daleko više znali o njenoj vrednosti, jer je donekle poprimila i mitski značaj. Dunja potiče iz jugozapadne Azije, odnosno iz Irana i Anadolije, a samonikla se javlja u srednjoj Evropi pod nazivom sidonijska kruška. Drvo dunje često raste u obliku grma dos

U narodu poznata i kao žuta detelina ili zečja detelina svojim svetlozelenim listovima i nežno belim cvetovima kao tepih prekriva tlo listopadnih i zimzelenih šuma, a sve se češće sadi i po vrtovima ili pak u žardinjerama. Naziv joj potiče od grčkih reči oxys – kiseo i hals – so. Ova biljka voli kvalitetnu zemlju, ali ima sposobnost da „preradi“ tačnije obogati zemljište na kojem se posadi. Kisela detelina je zimzelena višegodišnja biljka koja naraste od 5 do 12 santimetara. Lišće joj je u obliku trolista, dok su joj cvetovi sitni i mogu biti beli ili pak blago ružičasti. Cveta krajem proleća, s tim što se za spravljenje čaja ili tinkuta koristi samo list, koji je i najlekovitiji. A on se bere uveče i pred kišu. Sadrži karotin, rutin, organske kiseline, askorbinsku kiselinu, pa se ne preporučuje sušenje, već se koristi sveža. Međutim, mora se koristiti u malim količinama, jer sadrži i otrovne kiseline. Zečja soca u obliku čaja pomaže kod poremećaja varenja kod takozvane „žgaravice“,

Prvo druženje zakazujem za 31.03. - subota od 17 do 18 sati. Prijavati se što pre kako bi smo mogli da uskladimo uzraste dece. Vidimo se!

U svakodnevnom spravljanju hrane koristimo mnoge začine i začinske biljke smatrajući da jedino ukus jela "popravljamo" neznajući pritom kakve lekovitosti oni imaju. Zato ću se malo pozabaviti  začinima koji nam stižu iz dalekih odručja Azije. O cimetu   već postoji tekst, ali nije zgoreg podsetiti se. Cimet je zimzeleno drvo, visine 5–15 metara, koje potice sa Cejlona (Sri Lanka) i pominje se kao zacin još od 2800. godina pre nove ere. Kod nas se koristi kao prah ili kao kora od drveta. U proslosti je u evropskim zemljama cimeta bilo u malim kolicinama, pa je bio skup kao zlato. Zbog prijatnog mirisa i lekovitih sastojaka, koristi se kao začin, ali i kao lek. Materija koja cimetu daje miris slična je kamforu. Zanimljivo je da se u ishrani kao začin koristi kora, a ne plod. Iz ploda se cedi vosak koji se koristi za mirisne svetiljke. Od listova se cedi eterično ulje za spravljanje cimetove vode, ulja ili tinkture. Cimet je aromatik, korigens, hemostatik, stomahik, nervinu

Neki podaci govore da reciklažom jedne tone kancelarijskog papira spašavamo 17 stabala drveta, štedimo 4.200 kW (kilovata) električne energije i 32.000 litara vode! E to je činjenica zbog koje imam potrebu da Vam skrenem pažnju da razdajate otpad, preradite ono što možete ili pak odnesete plastične flaše na otpad za to predviđen. Pošto koristim, u izradi moje kozmetike, ono što nam je priroda dala, potrudila sam se i bila vredna, te sam počela i da radim praktične i lepe stvari koje su stvorene od istrošenih CD-a, plastičnih flaša, pokidanih ogrlica, kanapa... Pre nego li vam pokažem fotografije još malo o reciklaži. Imajte na umu da se može preraditi staklo, papir, karton, aluminijum, gvožđe, plastika, keramika... Papir se dobija preradom drveta u fabrikama uz pomoć različitih hemijskih sredstava. Pri tom nestaju velike i stare šume, dolazi do zagađivanja reka. Da bi se što manje štete nanelo životnoj sredini, preradom starog papira, utroši se 60% manje energije nego kada bi taj pro