Omiljena voćka Jovanke Orleanke

Da li znate šta je kitnikez? Malo ko zna, a razlog tome je što taj slatkiš naše bake više ne prave, ili se sprema tek u po kojem manjem selu u Vojvodini. Kitnikez je slatkiš od dunja, koje "zri" nekoliko meseci i najlepši je oko Božića, kada se stegne i poprimi izgled sličan ratluku. Uglavnom s sprema sa orasima i seče na kocke, čuva se na hartiji ili kutiji od cipela u zadnjoj sobi kuće, koja je po pravilu hladna i koristi najstarijim članovima porodice za spavanje, s tim što bake i dede imaju i ulogu čuvara, kako bi kitnikez dočekao novu godinu. Sprema s jeseni, nakon što dunje daju plod. Dunja je donekle zanemarena, a pravo je voće jeseni. Njeno vreme je od oktobra do decembra. Izgleda da su preci današnje civilizacije daleko više znali o njenoj vrednosti, jer je donekle poprimila i mitski značaj. Dunja potiče iz jugozapadne Azije, odnosno iz Irana i Anadolije, a samonikla se javlja u srednjoj Evropi pod nazivom sidonijska kruška. Drvo dunje često raste u obliku grma dostižući visinu i do sedam metara. Zlatnožute je boje, tvrdog ploda sa oporo kiselim ukusom. Pa ipak, stari Grci su je obožavali. Kod njih je simbolizovala ljubav i sreću, a najčešće su je pripremali tako što bi je izdubili, napunili medom i ispekli. Inače, u stara vremena dunja je smatrana simbolom plodnosti. Mladenci su morali uoči venčanja da pojedu dunju da bi im brak bio plodan i srećan. Rimljani su, opet, od nje izvlačili eterična ulja za proizvodnju parfema. Francuzi vekovima prave sir od dunje, njeni plodovi se kuvaju do čvrstine da mogu da se seku nožem. Ova poslastica je bila posebno omiljena Jovanki Orleanki. Dunja koju mi poznajemo razlikuje se od dunje iz zapadne Azije i tropskih područja, gde je mekša i sočnija. U područjima hladnije klime ova voćka je privlačnog oblika, bogate žute boje kad je zrela i ima jak, pomalo težak miris. Sirova, ova „zlatna jabuka" u 100 grama ima 57 kalorija, bogata je dijetalnim vlaknima i bakrom, i sadrži puno taninskih supstanci, a dobar je izvor i vitamina C.
Za lek se upotrebljavaju plodovi, listovi i seme. Sluz semena dunje priprema se stavljanjem semena u vodu, a koristi se za lečenje rana nastalih kod dugotrajnog ležanja bolesnika, opekotina i kao sredstvo kojim se natope obloge kod upaljenih očiju i kod otvorene, raspucane kože. Zahvaljujući sluzi i pektinu, dunja je veoma dobra kod lečenja upale ždrela i sluzokože, kao i krajnika. Sluz se takođe koristi u kozmetičkoj industriji, u losionima i kremama za kožu. Kod problema sa varenjem preporučuje se kuvana dunja, koja ublažava dijareju. Vunasta pokožica plodova se guli i pri upotrebi suši. Plod dunje izvrsno je sredstvo u lečenju anemije. Sok od dunje, skuvan s jednakim delom šećera, dobro je sredstvo protiv plućnih bolesti i bolesti grla. Dunje uglavnom nisu dostupne u prodavnicama, pa je najbolje potražiti ih na pijacama. Oblikom poput jabuke ili kruške, odaberite dunje koje nisu premekane i imaju jednoličnu zlatnožutu boju. Tokom godine dostupne su od oktobra do decembra. Čuvajte ih u zatvorenoj, plastičnoj kesi do dva meseca ili ih stavite u činiju za voće i čuvajte na sobnoj temperaturi, a u tom će slučaju prostor poprimiti njen raskošan miris. Možete ih, naravno, držati i na ormaru, kako su to nekada naše bake činile.
Dunje se ne mogu jesti sirove, već kuvane ili pečene. Zbog velike količine pektina u njenoj kori, dunje se kuvaju i koriste za pripremu kompota, želea, marmelada i voćnih kašica. Inače, reč „marmelada" i potiče od portugalske reči za dunju - marmelo.
Savet:
Kitnikez po receptu naših baka
1kg dunja, 900gr šećera, sok od 1 limuna, orasi i suvo grožđe po ukusu.
Dunje očistiti od semenki, dlačica i ugruvanih delova. Iseckati na kockice i sa 100 gr šećera i sokom od limuna kuvati u malo vode. Potom masu samleti i ispasirati. Dodati preostali šećer i ukuvavati dok se ne dobije masa gušća od đžema i pekmeza. Izliti u pleh ili kalupiće namazane sa malo ulja, posuti sa orasima i suvim grožđem po želji. Najbolje je ostaviti kitnikez oko mesec dana da se lepo stegne, mada se može jesti već sutradan. Kitnikez potiče sa nemačkog govornog područja, Quitttenkäse u bukvalnom prevodu znači sir od dunja, a u našim kuhinjama se "zadržao" (uveliko je stigao i da bude zaboravljen) iz vremena Austrougarske.