Herbal bath

Biljka za sto bolesti Među domaćim lekovitim biljkama neven zauzima, veoma visoko mesto. Po svojoj lekovitosti spada među biljke koje pomažu u lečenju kanceroznih tumora i raka. Neven se može naći po seoskim baštama, a ponekad i na gomili šuta, dostiže visinu do 60 cm. Cvetovi su žute do narandžastožute boje, stabljika i listovi sočni i lepljivi. U starom Rimu verovalo se da su cvetovi nevena nikli na grobu jedne devojke koja je umrla od tuge, nesrećno zaljubljene u jednog rimskog mladića. Nauka je, međutim, pokazala da ova divna legenda o zabranjenoj ljubavi nije tačna i da je ova biljka poreklom iz Indije. Neven je jedna od najšire korišćenih biljaka u fitoterapiji , narodnim običajima i magiji naroda širom sveta. U narodnoj medicini se skupljaju i koriste cvet, stabljika i list. Neven pročišćava krv, pomaže kod zarazne žutice, podstiče cirkulaciu i ubrzava zarastanje rana. Kod obolenja zarazne žutice, pokazalo se da dve šolje čaja dnevno čine čuda. Sem čaja od ove biljke, može se

Bor je pored jela najrasprostranjeniji četinar na našim prostorima. Često se koristi u narodnoj medicini, jer gotovo svi njegovi delovi imaju lekovita svojstva. Iglice su prepune vitamina, smola pomaže u lečenju reumatizma, dok su pupoljci blagotvorni za grlo. Bor ima stablo koje može da poraste više od 10 metara. Dok je mlađi, njegove grane i deblo su prekriveni smeđecrvenkastom korom koja posle postaje sivosmeđa. Grane se šire u obliku kišobrana. Iglice bora su sastavljene u čupercima po dve, duge su od pet do šest centimetara, a boja im je sivozelena. Cvetovi su jednodomni. Iz ženskih cvetova se oblikuju mali češeri, koji u početku imaju crvenkastu, a posle smeđu boju i postaju drvenasti. Za lek se upotrebljavaju mali izdanci i iglice. Iglice bora, kao i sve iglice četinara, treba upotrebljavati neposredno posle branja, jer se vitamin C gubi sušenjem, tako da iglice koje se čuvaju više od godinu dana potpuno izgube svoja lekovita svojstva. Mladi izdanci ovog drveta koriste se u l

Čudesna menta Menta je višegodišnja zeljasta biljka koja naraste do visine od 70 cm i ima stabljiku crvene boje, dugačko nazubljeno lišće i prepoznatljivu aromu. Menta ima veliki svetski značaj i upotreba iz godine u godinu raste. Prema rezultatima Farmaceutskog odeljenja Svetske organizacije, najviše nane popiju nordijske zemlje (Švedska), Zapadna Evropa, Kanada, SAD i Japan. "Čudesna menta" koja originalno dolazi sa dalekog istoka, može se pronaći u kineskim zapisima o lekovitom bilju. Monasi, poznavaoci lekovitih svojstava biljaka, doneli su ovu mentu na evropsko tlo, a časni Benediktin (osnivač reda) kaže: " Da bi umeli da prebrojite sva lekovita svojstva mente, morali bi da prebrojite sve ribe koje žive u moru". Pored lekovitih, menti su se pripisivala i svojstva zaštite od zaraza i nečistih sila, a imala je i značajnu ulogu u proizvodnji afrodizijaka. Upotrebljava se već hiljada godina, a dokaz tome je i da  arapska narodna medicina od davnina slavi mentu k

Zacin ljubavi Evropska nepca prvi put su se susrela sa vanilom 14. septembra 1502. godine. Cast da zapadnoj civilizaciji otkrije ovu biljku cudesnog mirisa imao je, niko drugi do ekspert za otkrica, Kristofor Kolumbo. Vanila je iz porodice orhideja, potice iz Meksika odakle se prosirila na tropsko podrucje. Moze da naraste do 15 metara, ima duge mesnate jajolike listove i zute ili narandzaste cvetove koji se pojavljuju tek tri godine nakon sadnje. Iz cvetova se razvijaju mahune koje se beru dok su jos nezrele. Tokom fermantacije koja traje otprilike 15 dana nastaju bela kristalna zrnca-vanilin i pojavljuje se poznata aroma vanile. Nakon tog procesa mahune se nekoliko meseci ostavljaju na suncu ili u toplim prostorijama kako bi se potpuno osusile i bile spremne za upotrebu. Vanila podstice seksualnu zelju, a pozitivno utice na varenje i funkciju centralnog nervnog sistema. Najcesce se koristi u vidu zacina za razna jela i napitke, kao i u proizvodnji kozmtickih preparata. Vanila je vrlo

Praskasto zlato Cimet je zimzeleno drvo, visine 5–15 metara, koje potice sa Cejlona (Sri Lanka) i pominje se kao zacin još od 2800. godina pre nove ere. Najvise se gaji, pored Sri Lanke, u Kini, Indiji i Indoneziji. Kod nas se koristi kao prah ili kao kora od drveta. U proslosti je u evropskim zemljama cimeta bilo u malim kolicinama, pa je bio skup kao zlato. Zbog prijatnog mirisa i lekovitih sastojaka, koristi se kao začin, ali i kao lek. Materija koja cimetu daje miris slicna je kamforu. Zanimljivo je da se u ishrani kao zacin koristi kora, a ne plod. Iz ploda se cedi vosak koji se koristi za mirisne svetiljke. Od listova se cedi etericno ulje za spravljanje cimetove vode, ulja ili tinkture. Cimet je aromatik, korigens, hemostatik, stomahik, nervinum, adstrigens i dezinficijens probavnih organa. Punokrvni i lako uzbudljivi ljudi ga ne podnose. Cimet jaca srce i zeludac, ozivljuje zivce i osvezava krv, pomaze kod slabe probave, stvaranja previse kiseline i sluzi u zelucu, kod grcevito

Livadska princeza Kamilica se u medicini od davnina koristi zbog svojih lekovitih svojstava, a dopočetka 20. veka kod nas se nije ni znalo za te njene osobine te se smatrala korovskom biljkom. Tek kada je 1900. godine jedan nemacki trgovac podelio svoja saznanja o lekovitosti ove biljke, Vojvodina, odnosno Srbija, postala je jedanod najvecih proizvodjaca i izvoznika kamilice u svetu. Nazalost, i pored toga i dalje spadamo u naciju koja kamilicu koristi mnogo manje od drugih zemalja i kultura. Kamilica je biljka koja je po svojim svojstvima svima vec poznata. Prepoznatljiva je po svojim sitnim belo-zutim cvetovima, a mozete je videti gotovo na svim livadama. Kamilica je «lek za sve». Pospesuje probavu, snizava temperaturu, ublazava boli, smiruje grceve, smanjuje osipe, pomaze kod svih bolova u trbuhu... Kamilica se moze koristiti u obliku tinkture, caja, praska, etericnog ulja i obloga. Za lepu i negovanu kozu dovoljno je jednom nedeljno se umiti čajem od kamilice. Ona je vrlo dobar lek

Rado vidjen svadbarski gost Kada je madjarska kraljica Elizabeta odlucila da se pod stare dane (u sedmoj deceniji) uda za svedskog kralja suocila se sa velikim problemom - artritis je od nje napravio invalida. Tada joj je neko preporucio ruzmarin. Za kratko vreme bolest se povukla, Prezadovoljna rezultatima, odlucila je da svatovi na njenoj svadbi budu zakiceni grancicama ruzmarina. Tako je, po legendi, nastao ovaj obicaj koji se zadrzao do danas. Ruzmarin je biljka toplih, juznih krajeva pa mu prija toplo leto. Ruzmarin se vekovima koristi u lecenju reumatizma, gihta, bolova u misicima i artritisa. Etarsko ulje ruzmarina pomaze kod opadanja kose i peruti, jer ruzmarin podstice mikrocirkulaciju i deluje jako antisepticno. Antioksidantno delovanje ove biljke korisno je i srcanim bolesnicima narocito onima koji pate od angine pektoris. Narodna medicina preporucuje ruzmarin kuvan u mleku protiv kaslja i bolesti pluca. Profesor Jovan Tucakov (MOJ PRADEDA), nas najveci autoritet u fitoterap

Bastenski kralj Bosiljak je jednogodisnja biljka, koja u saksijama moze da "zivi" i vise sezona. Poreklom iz Indije, a raste na suncanim predelima visine od 20 do 60 cm. Hiljadama godina ljudi širom planete koriste lekovitost bosiljka, zato on spada u biljnu aristokratiju. Njegovo latinsko ime Ocimum basilicum, potice od grcke reci bassileus – kralj. Bosiljak je aromatična biljka, prijatnog mirisa koja se koristi u kulinarstvu (kao zacin), u mediteranskoj kuhinji, naročito italijanskoj i francuskoj gde je gotovo nezaobilazan začin za supe, pastu i jela od mesa i ribe. Caj od bosiljka je odlicno sredstvo protiv nervoze i anksioznosti, pomaze varenje i sprecava grčeve u stomaku. U kombinaciji sa hajducicom i virkom bosiljak je dobar lek protiv bolnih menstruacija. Pomesan sa jednakim kolicinama nane i maticnjaka, bosiljak je odlican lek za prehladjen stomak i bolove u zeludcu izazvane stresom i nerviranjem. Bosiljak je odlican lek za glavobolju i migrenu. Zahvaljujuci antisepti

Lepotica mediterana Lavanda, grmolika mediteranska biljka stigla s grčkih ostrva, nosi sa sobom istoriju dugu 2.500 godina. Odavnina poznata je i u Maroku, a poznavali su je i koristili u procesu mumicifiranja i u antičkom Egiptu. Uzgaja se u Južnoj Evropi i Severnoj Africi. Esencijalno ulje lavande smanjuje nervnu tenziju, bol, dezinfikuje kožu, podstiče cirkulaciju i snižava pritisak. Korisno je u tretmanu migrene, glavobolje, napetosti, depresije, stresa, nervne iscrpljenosti. Takođe se koristi protiv raznih vrsta bolova kao što su reumatski, bolovi u mišićima, iščašenja, lumbago, a esencijalno ulje lavande smanjuje bol u zglobovima. Lavandino ulje deluje kao antiseptik, pa se koristi u tretmanu problema sa kožom kao što su akne, psorijaza, i druge upale. U kombinaciji sa kamilicom se koristi protiv ekcema. Takodje, lavandino ulje je efikasno protiv vaški i gnjida. Pošto ima veoma jak miris lavandino ulje se koristi i protiv ujeda insekata, a koristi se i za rasterivanje komaraca,

More je sa svojim sastojcima, algama, planktonima i solju, najprirodniji balzam za kozu. Podstice izlucivanje suvisne vode iz koze i vezivnog tkiva, pa koza postaje jaca, glatka, cvrsca, meksa, zategnutija, zdravija. Uz to morska so deluje blagotvorno i na upalne procese, perutanje i necistu kozu, a poboljsava cirkulaciju i prokrvljenost koze. Kupka od morske soli ima visestruki pozitivni efekat, ne samo na kozu nego i na ljudski organizam u celini. Da morska so ima zacudjujuce dejstvo na zensku lepotu, davno su otkrile Kleopatra i kraljica od Sabe, koje su se redovno kupale u Mrtvom moru, posebno bogatom solima koje obiluju razlicitim mineralima. SAVET: Morska so je dobra i kod uklanjanja bolova ili premora. U pamučnu kesicu sipajte so koju ste prethodno ugrejali u rerni. Ovu toplu kesicu stavite na bolno ili otečeno mesto. Otok ce splasnuti, a bol ce se smanjiti.