Kako sapun nastaje.../ Wie Seife hergestellt wird



Sapuni su u Evropi sve do sredine 19. veka bili pravi luksuz i gotovo nepoznanica za većinu stanovništva "starog" kontinenta, iako su ga Vavilonci koristili još 2800 godine pre nove ere, a stari Egipćani su njime lečili kožne bolesti. I Feničani su znali za njega, a Gali su sapun koristili za negu kose, dok je u Pompeji postojala prava proizvodnja istog. Naši pretci su znali kolika je važnost sapuna, pa je pitanje zašto savremen svet sve manje vodi računa o tome šta koristi. 
 
Domaći sapuni su tek za određene, a većina više poverenja ima u industriju, koja štedi na kvalitetnim sirovinama kako bi imali novca za skupe reklame kojima bombarduju potrošače. No, svako koje bar jednom probao domaći sapun, više nije kupao "poznate" marke.
 
Sapuni su po hemijskom sastavu soli masnih kiselina. Nastaju delovanjem baze na masne kiseline, kada dolazi do formiranja molekula sapuna i tri molekula glicerina. U toku saponifikacije, osim sapuna dobija se i glicerin. Kod industrijske proizvodnje, glicerin se izdvaja, prerađuje i koristi kao dodatak kozmetičkim preparatima. Dok, pri izradi domaćih sapuna glicerin ostaje tamo gde mu je i mesto - u sapunu!
 
Pri izradi domaćih sapuna najčešće se koristi hladan i topao postupak. Lično više volim i koristim topli.
 
Hladnim postupkom se naziva proces mešanja ulja i rastvora natrijum hidroksida bez dodatnog zagrevanja. Odnosno ulja se tek malo zagreju (kokosovo, palmino ulje) kako bi se otopila (30 - 35 stepeni C). Polutečna masa se zatim izliva u kalupe i posle 24 - 48 sati vadi iz njih i seče. Zatim sledi dug period zrenja sapuna. U zavisnosti od ulja koja se koriste, taj period može da traje od 2 - 6 nedelja. Zato vreme se u sapunu odvija proces saponifikacije i sapun se NE SME koristiti. Sapun koji nije zreo ako se koristi, može da isuši kožu, ali i da izazove rane, u zavisnosti od količine natrijum hidroksida. Tek posle zrenja je spremam za korišćenje, a što duže stoji to je bolji.
 
Prednosti hladnog postupka: ovim putem se dobijaju sapuni jasnih ivica i oblika, a sami sapuni imaju zadivljujuću teksturu, mogu se mešati boje te su uglavnom šareni i glatki. Sam postupak traje oko 45 minuta do izlivanja u kalupe.
 
Nedostatak ovog procesa je to što natrijum hidroksid ubija sve organsko što postoji u sapunu. Od svih plemenitih dodataka koji se stavljaju na kraju u sapunu ostaje samo lep izgled i dobar miris i to pod uslovom da se koriste mirisi otporni na kaustičnu sodu.
 
Vrući postupak podrazumeva "kuvanje" sapuna. Mešavina ulja i rastvora natrijum hidroksida se dodatno zagreva, sve dok se saponifikacija potpuno ne završi, odnosno dok se natrijum hidroksid potpuno neutrališe.
 
Nedostatak ovog procesa je što dugo traje, a sapun ima rustičan izgled, bez glatkih i jasnih ivica. Teško je napraviti bilo kakav oblik, a još teže ga je ukrasiti bojama.
 
Prednost ovog postupka je što se posle prohlađivanja mogu umešati sastojci koji će oplemeniti sapun: biljna ulja, lekoviti bilje, eterična ulja... a da oni pri tom ne gube svoje vrednosti. Ovako dobijen sapun se može odmah koristiti, iako se preporučuje da odstoji bar nedelju dana kako bi se sastojci lepo sjedinjili, a sapun se osušio. Zbog specifičnosti ovi sapuni su uglavnom skuplji u odnosu na ostale prirodne sapune.




Popular posts from this blog

Kineska trešnja

Image
  (https://siscovanilla.blogspot.com/2013/05/the-lucky-lychee.html) Liči (Lychee) ili Kineska trešnja izgledom podseća na zmajevo jaje: spolja ima grubu, blagu bockavu koru, koja se lako skida sakrivajući gotovo želatinastu sredinu u kojoj je čvrsto seme. Ukusna i sočna, ova biljka je vesnik leta, a raste u kineskim provincijama Kvangtung i Fukien. Zimzeleno stablo biljke naraste i do 12 metara, a zapisi kažu da se prvi put pominje 2000. pre nove ere. U Kini je smatraju simbolom sreće. Postoji preko 100 sorti ličija.  Kineska trešnja je u Europu stigla zahvaljujući Francuzima, te u toj državi počinje da raste u 18. veku. Od ove biljke se spravlja gotovo sve i odlično se druži sa ostalim voće. Najbolji prijatelji su joj ipak obična trešnja, mango i dinja. Liči je prirodni borac protiv raka, kako kažu istraživanja,sprečava razvoj ćelija raka. Oligonol, koji se nalazi u ličiju, ima antioksidantna i antivirusna dejstva. Liči, kao i citrusne voćke, ima mnogo vitamina C, čak 40 odsto više od
Read more

Biljka koja "ne voli" dugo potapanje

Image
Biljka koja se NE SME kuvati i NE SME biti potopljena duže od pola minute u vreloj vodi je prečica. Ona spada u izuzetke kada se radi o pripremi čaja, o čemu sam pisala u ranijim postovima. Ovu biljku, koja spada u mahovine, u narodu još zovu plavun, crvotočina, vučja noga, samovolja i zmijina mahovina. Prečica (licopodium clavatum) je zimzelena lekovita biljka koja ima vitice dugačke i do jednog metra sa tankim korenčićima kojima "puzi" po tlu. Prečica je četvorogodišnja biljka i leti "rađa" žute klipove koji sadrže cvetni prah ili prečicino brašno, koje ako se zapali gori svetlim plamenom. Uspeva samo u visokim planinama, tačnije na ivicama šuma, koje se nalaze na preko 600 metara nadmorske visine. U Austriji i Nemačkoj ova biljka je pod zaštitom države. Iako je prečica izuzetno lekovita zbog specifičnog staništa treba izbegavati njeno branje, već je nabavljati u specijalizovanim prodavnicama. Ova biljka u sebi sadrži hemijski element radijum, zbog čega se na
Read more

Biljka protiv pošasti

Image
Ivanjsko cveće (galium aparine) steklo je "slavu" na Ivan dan 7. jula kada se prave venčići za ulazna vrata kako bi se dom zaštitila od uroka, bolesti i ostalih pošasti. Međutim, od njega se odavnina prave čajevi protiv kožnih oboljenja, bolesti jetre i bubrega. Ivanjsko cveće raste po njivama i dostiže visinu do 150 cm. Ono je prijatno žutih cvetova i duguljasto bodljikavih listova, kojima se kači za kožu životinja te ga još zovu i prikrp ili hvatač. Takođe, treba razlikovati dve vrste Ivanjskog cveća: Galijum verum - pravo ivanjsko cveće poznato još i kao gospin prostirač, jovanova travica, žuto ivanjsko cveće... Beli broća (galium mollugo) ima žuto bele cvetove i blago oporog mirisa meda je. Razlikuje se od gore prvo pomenutog jer mu je stabljika u vreme cvetanja povijena gotovo u ravni sa zemljištem. međutim, obe vrste su jako lekovite i najbolje rezulate daju ako se mešaju. takođe ne treba zaboraviti da je sveže bilje daleko delotvornije, a izdanci ove biljke se mogu
Read more