Herbal bath

Borovnica je oniži grm sa čvornovatim stabljikama, visine 20 do 50 cm i puzavim korenom. Mladi listovi borovnice su jajolikolg oblika, s kratkom peteljkom i na ivicama sitno nazubljeni, a cveta od maja do juna. Plod borovnice je sočna crnomodra bobica veličine graška, koja se na vrhu završava kružnim udubljenjem. Borovnica se gaji po Evropi i Severnoj Americi. njena lekovita svojstva više su poznata na našem kontinentu. Lekoviti delovi biljke su listovi koji se sakupljaju pre sazrevanja plodova, a suše se na senovitom i prozračnom mestu. Plodovi se beru leti, nakon sazrevanja. Suše se na suncu. Za dobijanje ekstrakta koristi se plod borovnice. Plod borovnice bogat je i zvor biljnog pigmenta, flavonoida, anticijanoida, jedinjenja koje ima jako antioksidantno svojstvo i može da korosti kao zaštita kapilara od oštećenja koja im nanose slobodne radikale. Upravo ova oštićenja prouzrukuju mnoge bolesti, naprimer dijabetska retinopatija, glaukom, katarakta, mamakularna degeneracija, proširen

Jabuka koja je, kako mnogi veruju, na naš jelovnik stigla ravno iz raja nije samo simbol greha, požude i ljubavi, već i večne mladosti. Prema keltskom predanju ona ima čudotvorna svojstva pa onaj ko uspe pojesti jabuku iz čarobnog vrta ne samo da više nikad neće biti ni gladan ni žedan, ni bolestan nego nikad neće ni ostariti. Naravno, u svakoj bajci, pa tako i u ovoj, ima i istine. Iako jabukama ne možemo izlečiti ni jednu bolest, njihovim svakodnevnim konzumiranjem možemo sprečiti pojavu mnogih zdravstvenih poteškoća i oboljenja. U skladu sa starom engleskom poslovicom "An apple a day keeps the doctor away", pojedemo li jabuku ili još bolje dve velike jabuke dnevno, učinićemo mnogo za očuvanje našeg zdravlja. Jabuka je prava mala riznica sastojaka koji pozitivno utiču na naš organizam. U zavisnosti od vrste, 100 g jabuke sadrži otprilike 85 g vode, 10, 9 g ugljenihhidrata i 3 g dijetalnih vlakana. U jabuci ima i do 40 mg vitamina C, potom vitamina A, E, B1, B2, B6 te beta-k

Kopriva (žara, pasja kupina...) je korovska biljka cenjena kako u narodnoj  tako i u naučnoj medicini. Novija istraživanja su pokazala opravdanost vekovne upotrebe koprive, preporučuje se u svakodnevnoj ishrani, ali ništa manje nije važna u preventivi, fitoterapiji, ali i u kozmetici. U fitoterapiji se koristi list i koren. List se bere u proleće i to mlad i zdrav, suši u tankom sloju u hladu, da bi sačuvao svoju zelenu boju. Koren je najbolji izvađen u jesen. Opere se od zemlje i suši na suncu ili sušari. U narodnoj medicini kopriva ima široku primenu što ukazuje na ogromno poverenje naroda u njene lekovite vrednosti. Te tako postoji verovanje da se treba na Đurđevdan kupati u vodi u kojoj je potopljena kopriva „zdravlja radi”. Takođe, koprivu treba davati i stoci „radi zdravlja i obilja u mleku”. Narodna verovanja kažu i da se zbog jake apotropajske moći koristi u zaštiti i čoveka i životinja: Porodilji se meće u jastuk da je brani od „senke” ( ženski demon koji porodilji škodi ), st

Maslačak je poreklom iz Evrope i severne Azije, ali je sa svojim zlatnožutim cvetovima, odavno već je osvojio celi svet. Zbog svog izrazito aromatično-gorkog ukusa ovoj biljci su davali mnoga imena: gorko zelje, radič, žutenica, mlečnjak ( zbog gustog, belog soka ), a mnogi su ga lekari slavili kao neobično dragocenu biljku koja povećava apetit. Svima je poznato da se od maslačka prave vrlo ukusne salate, te ga već više doživljavamo kao povrće nego kao divlju biljku. Često se njegovi listovi i cvetovi kuvaju kao zdrava "lešo" hrana, a takođe se mešaju sa španatom, blitvom i ostalim povrćem. Ali od njega se pravi i odličan čaj, za koji se stabljike i listovi kuvaju zajedno s korenom. Prava mala, zlatna apoteka koja nam je nadomak ruke, baš u proleće, kad je organizmu mnogostruko potrebno vratiti snagu, naročito nakon gripe i drugih prehlada i viroza koje caruju u zimskim mesecima. Iako je prepoznat i cenjen kao diuretik, vremenom se videlo da maslačak deluje na organizam savrš

U Kini je u upotrebi više od 5000 godina, a poznata je i stara kineska poslovica da je “bolje 3 dana bez hrane, nego 1 bez čaja”. Zeleni čaj možete da konzumirate sa limunom ili da ga mešate sa drugim aromatičnim biljem radi neutralizacije gorkog ukusa. Zeleni čaj je drvenasta biljka rasprostranjena na dalekom istoku, posebno u Kini i Japanu. Od 19. veka proširila se u ostale tropske i suptropske predele. Izraste do 3 m visoko i obrastao je duguljastim, zimzelenim lišćem. U lišću su zastupljene bioaktivne materije: tein, teobromin, teofilin i eterično ulje, radi kojih se i gaji ova biljka. On sadrži fluoride, koji sprečavaju razvoj karijesa. Bogat je antioksidansima, koji sprečavaju razvoj oštećenja ćelija u organizmu. Koristi se kod infekcija, prehlada smanjujući oštećenja ćelija pod dejstvom virusa. Preparati zelenog čaja se primenjuju lokalno za tretman virusnih infekcija (groznica - herpes virus, polne bradavice). Ako imate problema sa zadahom iz usta, ranicama u usnoj duplji ili č

Majčina dušica s pravom nosi najsvetlije ime, koje govori da je to biljka za žene. Skoro na svim jezicima ona se isto zove. Legende kažu da je ova biljka dobila naziv po Bogorodici koja se na njoj odmarala u vreme begstva u Egipat. Majčina dušica, timijan ili tamjanika, bila je poznata još kod starih Egipćana koji su je koristili kao komponentu u sredstvu za balzamovanje. Raste u Srbiji, Grčkoj, Severnoj Africi, Malti, na Novom Zelandu... Ova biljka je trajna, grmolika visine do 30 cm. Ima cvetove koji su roza do lila boje, koji kada formiraju cvast daju aromatičan i ugodan miris. Lekoviti sastojci se nalaze isključivo u listu i cvetu biljke. Ova biljka ima svojstva analgetika, antireumatika, antiseptika, stimulanta, tonika... Ima svojstvo da zaustavlja razvoj patogenih klica, a neke i uništava. Eterično ulje majčine dušice pozitivno deluje na kardiovaskularni sistem, jer normalizuje srčani rad, jača nerve, popravlja raspoloženje, pomaže kod nesanice... Čajevi od ove biljke blagotvorno

Kakao je prvi doneo u Evropu Kristofer kolumbo 1502. godine iz Amerike. Tamo su domaćini od te biljke pravili piće, koje se dopadalo španskim kolonizatorima. Kakao se dobija od zrna kakaovca. Kakaovac je zimzeleno drvo koje se može sresti u tropskim šumama Amerike. Od zrna se dobija kakao puter koji se kombinuje sa šećerom, mlekom i mlečnim proizvodima, vanilijom, i emulgatorima kao što je soja lecitin. Razlog za ovo je jednostavan - čokolada koja se tako dobija ima mnogo bolji ukus od početnog gorkog zrna kakaoa. Biljka kakaoa sadrži fitohemikalije, a to su korisne supstance i grupa ovih jedinjenja se zovu flavonoidi. Njihovo prisustvo nam govori da je drvo kakao -a  puno antioksidanasa sposobnih da deluju preventivno nasuprot mnogim bolestima. Flavonoidi su prisutni i u vinu kao i u zelenom čaju i u još nekim vrstama hrane, ali je njihova koncentracija u kakao plodu izuzetno visoka. Poznato je da kakao stimuliše lučenje serotonina u mozgu, a serotonin je upravo ona supstanca koja je