Kakao

Kakao je prvi doneo u Evropu Kristofer kolumbo 1502. godine iz Amerike. Tamo su domaćini od te biljke pravili piće, koje se dopadalo španskim kolonizatorima. Kakao se dobija od zrna kakaovca. Kakaovac je zimzeleno drvo koje se može sresti u tropskim šumama Amerike. Od zrna se dobija kakao puter koji se kombinuje sa šećerom, mlekom i mlečnim proizvodima, vanilijom, i emulgatorima kao što je soja lecitin. Razlog za ovo je jednostavan - čokolada koja se tako dobija ima mnogo bolji ukus od početnog gorkog zrna kakaoa. Biljka kakaoa sadrži fitohemikalije, a to su korisne supstance i grupa ovih jedinjenja se zovu flavonoidi. Njihovo prisustvo nam govori da je drvo kakao -a  puno antioksidanasa sposobnih da deluju preventivno nasuprot mnogim bolestima. Flavonoidi su prisutni i u vinu kao i u zelenom čaju i u još nekim vrstama hrane, ali je njihova koncentracija u kakao plodu izuzetno visoka. Poznato je da kakao stimuliše lučenje serotonina u mozgu, a serotonin je upravo ona supstanca koja je odgovorna za poboljšanje raspoloženja. Zato nije ni čudo da mnogi ljudi uzimaju čokoladu da bi podigli nivo svog raspoloženja, raspršili tugu ili depresiju i postigli blagotvorno emocionalno stanje. Kakao je bio poznat i korišćen kod Inka, Maja i Asteka. Oni su ga koristili u tradicionalnoj medicini kao sredstvo za poboljšanje apetita kod neuhranjenih, kao stimulant nervnog sistema, kao sredstvo protiv umora i kao lek protiv slabe probave. Takođe su ga koristili da bi lečili gubitak kose, reumatizam, ili kao antiseptično sredstvo za rane i opekotine i posekotine.

SAVET

Kakao sadrži stimulans teobromin, alkaloid koji pripada porodici kofeina. Zrna sadrže i masnoće, ugljene hidrate i proteine. Dokazano je da se svakodnevnim konzumiranjem 22 grama kakao praha značajno smanjuje taloženje lošeg holesterola na zidovima krvnih sudova. Zato ga treba konzumirati bez griže savesti!  Ima i supstance koje su antioksidanasi, što znači da štite telo od slobodnih radikala i tako usporavaju proces starenja.