Herbal bath

Izaberi poklon za sebe i obraduj druge...

Jesen je idealno godišnje doba koje nam služi kako bi pripremili organizam za predstojeću zimu. Priprema obuhvata čišćenje organizma od toksina, ali i dodatnu negu kože tela i lica. Danas se bavimo preparatima koje svako u svom domu može napraviti, a koji okrepljuju naš najveći organ i pomažu mu da se privikne na nadolazeće hladne i vetrovite dane. U maskama i kupkama lekovito bilje možete po potrebi koristiti s mešavinom drugih sastojaka u skladu sa svojim tipom kože. Važno je da njegova priprema bude pravilna, a vaš odabir pažljiv. Za svaku vrstu nege maskama koža mora da bude apsolutno čista i odmašćena. Ali, najpre da objasnim termin „potpune kupke“ koji je sve popularniji, a koje su sve više zastupljene u kozmetičkim salonima. Potpuna kupka -   odgovarajuće biljke se potope u hladnu vodu i ostave preko noći. Za jednu kupku potrebno je 6-8 litara vode, svežih ili 500 gr osušenih biljaka. Narednog dana se sve zagreje i procedi,pa se doda vodi za kupanje. Kupanje, u kadi,

Usled nepravilnog funkcionisanja imunog  sistema kod određenog   broja ljudi se javljaju   alergijske polenske reakcije. Oranizam osobe koja je sklona takvim alergijama burno reaguje na materije iz prirodnog okruženja koje inače nisu štetne. Najveći alergen je polen. Polen je fini, cvetni prah koji se obrazuje u polenovim kesicama. U pogledu biohemijskog sastava jedno polenovo zrno sadrži: lipide, ugljene hidrate, organske kiseline, slobodne aminokiseline, minerale (Na, K, Ca, Mg), vitamine, pigmente i regulatore rasta. Alergena svojstva polena potiču od hemijskih jedinjenja koja se nalaze na površini i unutar samog polenovog zrna. Na primer, kod ambrozije je utvrđeno  6 alergenih proteina. Kad polenovo zrno dođe u kontakt sa vlažnom sluznicom, oslobađa biološke aktivne supstance, koje dovode do reakcije organizma na taj polen. Istraživanja su pokazala da su alergijske reakcije I genetski uslovljene. Ako jedan roditelj pati od alergija, 25% je verovatnoća da će i dete imati p

U sezoni gripa i prehlada važno je trošiti med, a ako njega dodatno obogatite nekom lekovitom biljkom, on više neće biti samo lek već i poslastica.   Bagrem je najrasprostranjenije medonosno drvo i spada medu najcenjenije izvore nektara. Vrlo je popularan u baštovanstvu, a gotovo svako dvorište u vojvođanskim selima imalo je po bagrem. Takođe, kao i mnoge druge lekovite biljke i ova se našla u stihovima, a jedan od primera je pesma kanautora Đ. Balaševića "Ne lomite mi bagrenje". Inače, ovo drvo vodi poreklo iz istočnog dela Severne Amerike (Kanade), a u Evropu je prenet početkom XVII veka. Jedan baštovan, Džin Robin,  nabavio i posadio prve semenke bagrema u parkovima  francuskog dvora, te je u njegovu čast ova biljka   nazvana   Robinia pseudacacia . Bagrem je listopadno drvo visine do 25 metara, a stablo može biti prečnika i do 90 cm. Svetle je kore, trnovitih grana i retke krošnje.   Jake bodlje, oko 2 cm duge, uglavnom ravne, na bazi proširene i drvenaste, nala

Zima je vreme kada se najčešće čovekovo telo dokazuje u borbi sa virusima, bakterijama, parazitima… U vezi sa bitkom koju vodimo, a koja je posledica niskih teperatura, vetra i manjeg broja sunčanih sati, je i ovaj tekst. Uz redovno korišćenje čajeva, danas se bavimo hranom, tačnije razlozima zašto i kako jesti određene stvari. Nepotrebno se ponekad opterećujemo, a po pravilu   rešenje se krije u malim stvarima, u jednostavnosti i umerenosti. Hrana treba da bude lek, a lek – hrana , rekao je još pre dve hiljade godina čuveni grčki lekar Hipokrat. Vođeni tim zaključkom svake godine imamo nove trendove koji se odnose na način pripreme namirnica. I dalje se vodi glasna prepirka da li povrće i voće treba da konzumiramo sveže ili kuvano, koja količina je dovoljna da bi zadovoljila potrebe organizma u toku dana, da li je potrebno jesti meso ili ne, kao i druge proizvode životinja. Svakako jedna od najrasprostranjenijih načina ishrane u poslednje vreme je hrono ishrana , doduše ona