Sunčeva hrana

Zima je vreme kada se najčešće čovekovo telo dokazuje u borbi sa virusima, bakterijama, parazitima… U vezi sa bitkom koju vodimo, a koja je posledica niskih teperatura, vetra i manjeg broja sunčanih sati, je i ovaj tekst. Uz redovno korišćenje čajeva, danas se bavimo hranom, tačnije razlozima zašto i kako jesti određene stvari. Nepotrebno se ponekad opterećujemo, a po pravilu  rešenje se krije u malim stvarima, u jednostavnosti i umerenosti.

Hrana treba da bude lek, a lek – hrana, rekao je još pre dve hiljade godina čuveni grčki lekar Hipokrat. Vođeni tim zaključkom svake godine imamo nove trendove koji se odnose na način pripreme namirnica. I dalje se vodi glasna prepirka da li povrće i voće treba da konzumiramo sveže ili kuvano, koja količina je dovoljna da bi zadovoljila potrebe organizma u toku dana, da li je potrebno jesti meso ili ne, kao i druge proizvode životinja. Svakako jedna od najrasprostranjenijih načina ishrane u poslednje vreme je hrono ishrana, doduše ona nije izum ovog veka, ona je bila prisutna u vrtićima i školama još sedamdesetih, ali tada nije nosila ovaj popularni naziv. No, ono što je jednako za sve novo/stare načine ishrane je umerenost, izbalansiranost i redovno konzumiranje namirnica.

Hranom mnoge bolesti možemo da sprečimo, a  neki i lečimo, dijetom. U tu grupu, vrlo korisnim namirnicama spada zeleno voće i povrće ili tkz. sunčeva hrana. Ovo voće i povrće su skladište hlorofila, vitamina, važnih mineralnih soli, belančevina, ugljenih hidrata i raznih drugih materija, od kojih svaka za sebe ima veliku važnost za pravilan rad svih organa u našem organizmu. Iz svega navedenog, bilo bi dobro da se ono jede sveže, a da se što manje peče ili kuva kako svi ti hranjivi sastojci ne bi manje ili više nestali usled visokih temperatura. Zelene povćke i voćke sjajno utiču za sistem organa za varenje, te se zato je preporučljivo da se povremeno sprovedu “voćni dani” odnosno kure za čišćenje,a samim tim i jačanje organizma. Voćne dijete rasterećuju bubrege, srce i krvne sudove. Mnogi lekari leče giht, visok krvni pritisak i malaksalost srca voćnim dijetama, a uspesi su postignuti i u lečenju prekomerne gojaznosti, bolesti jetre i žučne kese. Voće i povrće je baznog karaktera, dok su namirnice životinjskog porekla kisele. Zato je neophodno svakodnevno unositi sveže biljne namirnice kako bi se preterana kiselost vratila na normal, što je neophodno da odvijanje biohemijskih reakcija u organizmu. Običnom hranom u organizam unesemo 10 puta više soli nego što nam je potrebno, ten a taj način uništavamo bubrege i otežavamo im rad. Ne treba zaboraviti da voće sadrži znatne količine šećera – ali svuda preovlađuju invertni sećeri, tj. Smeša jednakih delova glukoze i fruktoze. Ovi šećeri su najlakše svarljiva hrana, veoma važna, posebno za mišiće. Međutim, uprkos mnogobrojnim tekstovima o voću kod nas se i dalje ono ne ceni u meri u kojoj bi trebalo. Većina završi u domaćim ili industrijskim rakijama, a velke kompanije koriste zamene, veštačke sirovine, u proizvodnji sokova, te zdravo voće propada. Takođe, proizvodnja u kućnim uslovima je neisplativa za domaće uslove, jer je krajnji proizvod po pravilu skup. Sokovi iz domaće radinosti se po kvalitetu ne mogu meriti sa industrijskim. Verujem da će svest građana početi da se menja, te neće kupovati jevtine serijske proizvode ovog tipa, već će početi sami da prave ili da će sokove nabavljati kod samih voćara. U našim krajevima klima pogoduje biljkama, a samim tim i voću, ali loša agrarna i svaka druga politika dovela nas je do toga da npr. uvozimo vitamin C u praškastom obliku, tablema ili kapsulama.

Procentualni sastav važnijih voćnih sokova:

Voće	Uglj. hidrati	Belančevine	Masti	Min.materije	Voda	Kalorije
Šljive	17	0,8	-	0,5	81	73
Grožđe	18	0,7	-	0,5	79	76
Trešnje	16	0,8	-	0,5	82	69
Kruške	14	0,4	-	0,4	83	58
Jabuke	12	0,4	-	0,4	84	59
Kajsije	12	0,4	-	0,7	85	53
Jagode	9	0,1	-	0,7	85	48
Maline	8	1	-	0,6	84	38
Dinje	6,5	0,8	0,1	0,5	92	35