Biljka koja miriše na dom

U sezoni gripa i prehlada važno je trošiti med, a ako njega dodatno obogatite nekom lekovitom biljkom, on više neće biti samo lek već i poslastica.  

Bagrem je najrasprostranjenije medonosno drvo i spada medu najcenjenije izvore nektara. Vrlo je popularan u baštovanstvu, a gotovo svako dvorište u vojvođanskim selima imalo je po bagrem. Takođe, kao i mnoge druge lekovite biljke i ova se našla u stihovima, a jedan od primera je pesma kanautora Đ. Balaševića "Ne lomite mi bagrenje".
Inače, ovo drvo vodi poreklo iz istočnog dela Severne Amerike (Kanade), a u Evropu je prenet početkom XVII veka. Jedan baštovan, Džin Robin,  nabavio i posadio prve semenke bagrema u parkovima  francuskog dvora, te je u njegovu čast ova biljka  nazvana  Robinia pseudacacia.

Bagrem je listopadno drvo visine do 25 metara, a stablo može biti prečnika i do 90 cm. Svetle je kore, trnovitih grana i retke krošnje.  Jake bodlje, oko 2 cm duge, uglavnom ravne, na bazi proširene i drvenaste, nalaze se na svakoj strani pupoljka po jedna. Cvetovi oblikuju viseće grozdaste cvasti bele boje. Plod je smeđa, spljoštena mahuna duga do 10 cm i široka 1  do 1,5 cm. U mahuni se nalazi 4 do 10 sitnih, bubrežastih, tamnosmeđih i pegavih semenki. Cveta u maju kada nas nagrađuje cvetovima veoma prijatnog i intenzivnog  mirisa i slatkastog ukusa.

Bagrem raste samoniklo po rubnim delovima svetlih šuma, ali se koristi za pošumljavanje goleti, kojima preti erozija, jer svojim korenjem dobro učvršćuje zemljište, a osim toga, od posebnog je značaja činjnica da sadnice bagrema brzo rastu. Sadi se i na čistinama, nasipima, drvoredima, živicama i rubovima poljoprivrednog zemljišta.

Cvetovi ovog bodljikavog drveta sadrže vitamin C, eterično ulje, ugljene hidrate, smolu, tanin, sirinogin, otrovne sastojke fasin, robin i benzoaldehid. U semenkama se nalaze proteini, masna ulja, vitamine A, B1, B2, B6, C, magnezijum, fosfor, gvožđe, cink…

Za lek u tradicionlnoj medicini koristi se cvet i list, koji treba brati neposredno pre otvaranja, a dok su listovi još mladi. Za razliku od cvetova i listova, kora bagrema je otrovna i ne treba je koristiti za spravljanje čajeva i drugih preparata.

Bagrem se koristi kod prehlade, kašlja, glavobolje i grčeva u želucu, za lakše pražnjenje creva i lakše mokrenje, za skidanje visoke telesne temperature, u lečenju tumora, gripa, upalnih stanja respiratornog sistema, bolesti srca i za jače izlučivanje žuči.

U homeopatiji je bagrem našao primenu za lečenje hiperaciditeta, kad je pečenje u želucu intenzivno, posebno kada se javlja noću za vreme spavanja. Cvetovi bagrema u homeopatiji se koriste kao lek za lečenje migrene. Bagrem se koristi i u kulinarstvu, tj. Cvet se prži na ulju ili se od njega pravi slatko i sirup. Ali treba voditi računa koliko se konzumira, jer vezuje soli iz organizma i moguće je da dovede do povraćanja.

SAVET

SLATKO OD BAGREMA

250 gr cveta bagrema (samo latice)

1,5 kg šećera

1 limun

Bagremov cvet operete i iscedite; pa prelijte sokom od limuna. Od šećera i malo vode skuvati gust sirup. Zatim u njega dodati cvetove i kuvati dok se ne zgusne. Ostaviti da se ohladi pa sipati u tegle.