Herbal bath

Šipak ili divlja ruža, pasja ruža, srbiguzica, šipurina... je trajan grm visine 2 - 3 metra, a od davnina poznat je u medicini, s tim što je nekada služio kao hrana siromašnim slojevima. I danas ga narod upotrebljava za lečenje zubobolje, bolesti bubrega, dizenterije i padavice. Danas se od šipka pravi kompot, salata, kolači, supe... Još su stari rimljani verovali da šipak leči bes(?!). Šipak je pun dlakavih plodova. Međutim od šipka se u proleće skupljaju latice pa se od njih pravi slatko ili džem, koji se uzima tri puta dnevno po kašičicu. Ovaj lek leči sve plućne bolesti. Takođe, latice se koriste u pravljenju salata, jedu se sa jogurtom. Listovi divlje ruže su bogat izvor vitamina C pa se, dok su mladi, beru i suše za pripremu vitaminskih čajeva. U šipku ima deset puta više vitamina C nego u limunu! Samo jedna šoljica čaja od šipka zadovoljava sve dnevne potrebe čoveka za vitaminom C. Posebno je važno reći da se kuvanje šipka ne gubi ovaj vrlo važan vitamin. Takođe, šipak sadrži i

Ricinus ili skočac, crveni čičak, kpelj biljka, Hristova palma, je jednogodišnja ili dvogodišnja biljka s jako razvijenim ograncima, u tropskim područjima naraste  od 10 do 12 m, a u našem podneblju od 0,5 do 2 m. Listovi su veliki, dekorativni i tokom sezone menjaju boju od zelene do crvenkaste. Cvetovi su neugledni, sitni, bele boje, jednospolni, a razvijaju se u velikim cvastima. U plodu se nalaze tri semenke, po obliku slične sitnom pasulju. Omotač semenki je tvrd,  gladak i pegav. Ova biljka je bez naročitog mirisa, a semenke su prijatnog ukusa, koji podseća na kikiriki. Od ove biljke, koju najčešće srećemo bo baštama naših baka, lekovito je samo ulje iz semenki. Dobija se hladnim presovanjem semenki biljke.U narodnoj  medicini ricinus je, odnosno njegovo ulje, tradicionalno sredstvo u lečenju opstipacije i tegoba creva, hemeroida, analnih fistula, polipa u crevima, katara želuca i creva. Koristi se u lečenju otečene jetre i slezene, groznice, glavobolje, lumbaga, reume, išijasa,

Hibiskus je uglavnom poznat po svojim prelepim cvetovima i kao osnovni sastojak većini čajnih mešavina, ali nedovoljno poznata njegova lekovitost. Zbog prisustva velike količine vitamina C i flavonoida, hibiskus ima jako antioksidativno delovanje, pa poboljšava imunitet. Stoga se čaj od ove biljke naročito preporučuje zimi, u vreme prehlada i gripa, jer snažno utiče na oporavak organizma. Posebno je cenjen indijskoj tradicionalnoj medicini, kao i kineskoj narodnoj medicini. Hibiskus je žbunasta jednogodišnja biljka, a našim krajevima cveta u periodu od jula do septembra. Iako se gaji u celom svetu, prirodno stanište hibiskusa su topli i umereni, suptropski i tropski regioni. Poreklom je sa prostora današnje Indije i Kine, a smatra se da je u Evropu stigao 1731. godine, po povratku biologa sa istraživačkih pohoda u Aziji. Rod hibiskusa, koji sadrži preko dvesta vrsta, pripada porodici slezova. Delovi cveta koriste se za pravljenje popularnog pića u Egiptu koje se naziva karkade. Razni d

Jedna od najvećih zabluda savremenog čoveka je verovanje da lekovito bilje raste isključivo na teško dostupnim mestima ili recimo na planinama do kojih retko ko od nas može doći. Većina korovskih biljaka koje rastu na najrazličitijim mestima (pored puteva, pa čak i na sred puta, travnjacima, livadama, jarkovima...) kao što su kopriva, maslačak i bokvica su prave male apoteke. Lekovitost bokvice (ili konjska rebra) je ogromna. Potiče iz Evroazije, a arheološki nalazi svedoče da se bokvica koristila kao lekovito sredstvo još u rimsko doba u Velikoj Britaniji. Čaj od lista bokvice pomaže kod oboljenja disajnih organa i kašlja. Radi još boljeg dejstva, preporučuje se u kombinaciji sa timijanom (majčinom dušicom). Tada je posebno delotvorna kod bronhitisa i astme, pa i kod oboljenja jetre i besike. Sirup od bokvice čisti krv. Neverovatna je njena delotvornost i kod svih oblika rana, ujeda (insekata i životinja), oderotina, otoka, posekotina i plikova. Kada vam se bilo šta od toga desi u pr