Herbal bath

Med je gusta slatka sirupasta materija, proizvod medonosnih pčela dobijen od sabranih voćnih i drugih sokova prerađenih u pčelinjem želucu. Izlučeni sok odložen poklopljenom saću hemijskim reakcijama pretvara se u med. Prema vrstama biljaka od koje se dobija, med se razvrstava u monoflorni (med dobijen od samo jedne vrste biljke, na primer, bagrema) i poliflorni med (med dobijen sakupljanjem nektara sa više vrsta biljaka, kao na primer, livadski med, šumski i dr.). drenim vremenima med se smatrao božanskim darom koji je poslat ljudima za sreću. Nazivali su ga tečnim zlatom, sokom nebeske rose, čudesnim eliksirom zdravlja... Činjenica je da se med već dva milenijuma koristi za brže zarastanje opekotina i rana, naročito onih koje pod pritiskom infekcije teško zaceljuju, a prevashodno kod prehlada i gripa. Ipak, pre upotrebe treba se posavetovati s lekarom, naročito ako bolujete od neke hronične bolesti. Mineralni sastojci, vitamini, enzimi i antibakterijske materije meda, od izuzetnog su

Eterično ulje geranijuma je poreklom iz Egipta, vrlo slatkog mirisa, nalik na ružu. Uravnotežuje izlučivanje sebuma, tako da je korisno i za suvu i za masnu kožu čije se tkivo pri redovnoj nezi regeneriše. Opušta nervnu napetost i potiče među ljudima svežu, harmoničnu atmosferu.  Deluje antidepresivno i antiseptički, a stimuliše lučenje adrenalina i limfnu drenažu, diuretik je i zato smanjuje otoke i celulit. Ublažava šećernu bolest, nervnu napetost, gojaznost, depresiju, seksualne probleme, kožne: suvi ekcem, perut, čireve, opekotine, afte. Lepo deluje uz citruse, lavandu i bosiljak. Reguliše cirkulaciju krvi, stimuliše rad adrenalinih žlezda i rad limfnog sistema, što ga u kombinaciji s diuretičkim svojstvima čini inzvarednim sredstvom za tretiranje celulita, loše cirkulacije i otečenih zglobova. Pomaže kod problema menopauze i PMS-a. SAVET Aromaterapeutska upotreba: Depresija, stres, PMS, nervna napetost, strahovi, nagle promene raspoloženja, seksualni problemi, neuralgije, celul

Badem je poreklom iz Persije i Mesopotamije, odakle se još pre naše ere proširio u Siriju i Gršku. Gajeni badem pojavio se u ranom Bronzanom dobu. Plodovi badema nađeni su u Tutankamenovoj grobnici (1325 g. pne.). Predpostavlja se da su tu doveženi iz Levanta. Antičko poreklo ove biljke dokazuje se i faktom da se spominje u Bibliji. Badem se u to vreme smatrao religioznim drvetom. Njime su ukrašavali domove za vreme verskih svetkovina. Njegove grančice korišcene su za teranje zlih duhova sa bolesne dece. Nešto kasnije ljudi su naučili da kultiviraju badem. Grci ga tretiraju kao simbol plodnosti. Te o njemu ispredaju razne legende: postanak slatkog badema povezan je sa legendom o ljubavi prelepe devojke Felide i njenog voljenog Demofonta. U vreme dok je on bio na proputovanju, devojka se od tuge pretvorila u uvelo bademovo drvo. Po povratku u zavičaj Demofont je dugo oplakivao svoju voljenu. Bogovi su se sažalili nad njim i kad je od tuge obuhvatio osušeno drvo, ono je oživelo, pustilo

maslinjak star 2.000 godina u Pargi Maslina je poznata na Mediteranu već 5.000 godina kao sveto drvo. Svoje korisno dejstvo zasniva na procentu od 70 odsto nezasićenh masnih kiselina. Najvećim delom je to oleinska kiselina, koja odgovara onoj u mleku.U maslinovom ulju ima dosta antioksidanata. Maslinov list korišćen je u Starom Egiptu za mumificiranje. Stari Grci koristili su maslinovo lišće za lečenje groznice i povišene temperature. U devetnaestom veku kao lek protiv malarije i gripa. Savremena medicina priznaje antimikrobno dejstvo oleuropeina kod infekcija i apcesa zuba i zubnog mesa. Povoljan efekat  ima i kod gljivičnih infekcija kože i noktiju. Najnovija istraživanje su pokazala da maslina pokaže u lečenju loše erekcije. Plod masline vekovima hrani ljudski um, telo i dušu. Kraljevi su pravili skiptar od maslinovog drveta, sveštenici koristili ulje pri crkvenim obredima, a maslinova grana je i danas poznata kao simbol mira i časti. Na Mediteranu je uvek smatrana darom bogova.

Iz dubine mora dolazi nam pregršt sastojaka koje su posebno korisne za čovekov organizam. Među njima su i alge koje čine sintezu morske vode, a sadrže proteine, šećere, biljne masti, oligoelemente, provitamine i vitamine. Alge su široko rasprostranjena i značajna grupa organizama, čiji naziv potiče od latinske reči algae što u prevodu znači - morska trava. Alge su se vremenom prilagođavale različitim staništima pa su sada rasprostranjene na vlažnim zemljištima, kori drveća, vlažnim stenama, a neke naseljavaju površine biljaka i životinja. Alge su u mnogome bitne za čoveka, jedan od načina je i upotreba algi kao pokazatelj stepena zagađenosti kvaliteta vode. U procesu prečišćavanja otpadnih voda alge dobiju na sve većem značaju. Verovatno najpoznatija supstanca koja se dobija iz algi je agar - agar koji ima veliku primenu u medicini i biologiji, ali i u farmaceutskoj, prehrambenoj i tekstilnoj industriji. Iz određenih slatkovodnih algi izolovane su supstance koje imaju stimulativna ili

Eterična ulja utiču na ljudski organizam na dva načina: preko čula mirisa, ali i preko krvotoka. Nervne ćelije prisutne u nosnoj šupljini šalju signale u najstariji deo mozga. Taj deo mozga odgovoran je za osećaje, pamćenje, nagone pa i daje odgovore na stres. On takođe upravlja i svim žlezdama za unutrašnje izlučivanje, pa je stoga objašnjivo kako mirisi mogu izazvati sećanja i podstaknuti emocije. S druge strane, putev krvi molekuli eteričnih ulja mogu dopreti do svih delova tela i "pokazati" se u onim organima i tkivima gde je to potrebno.Eterična ulja da bi došla do krvotoka mogu se ili udisati ili ih apsorbovati preko kože. Najčešći način upotrebe eteričnih ulja je nanošenje masažom, koja je najstarija i najprirodnija metoda za očuvanje zdravlja. Masažom tela ostvaruje se dvostriko delovanje: mehaničko (čišćenje izumrlih ćelija sa površine kože, nakupljenog masnog sekreta, prašine i znoja) i refleksno ( koje utiče na rad unutrašnjih organa). Nakon masaže  telo je potrebn

Soda bikarbona deluje kao sredstvo za čišćenje, jer je blago alkalna i može da rastvori masnoću i prljavštinu. Takođe, ima sposobnost da neutrališe neprijatne mirise, a ne samo da ih prikriva. Zbog svog hemijskog sastava može da održi stabilnu Ph vrednost kože. Soda bikarbona nije lek, ali je odlična i u borbi protiv gljivica. Žene rastvor sode bikarbone i prokuvane vode mogu koristiti za ispiranje polnih organa, rastvor se koristi i kod paradentoze, za ispiranje usta nakon jela (u čašu vode sipati sodu bikarbonu i malo kuhinjske soli). Sodu bikarbonu mnogi koriste posle konzumiranja jake i masne hrane, tj za bolje varenje. Ali, tada se nikako ne bi smelo popiti samo blag rastvor sode bikarbone, već se mora pomešati sa limunskom kiselinom (na vrh noža sode bikarbone stavi se u pola šolje vode i doda oko 1/2 kafene kašike limunske kiseline - naravno, treba izbegavati preterivanja u jelu). Ovo se ne savetuje trudnicama!. Mnoge žene koje su alergične na dezodoranse koriste mešavinu sode b

Lotos je vodena zeljasta biljka koja raste u vodama toplih oblasti Azije, Afrike i severoistočne Australije. Ima debeo, okrugao list na dugoj peteljci i ružičaste cvetove. Plod je čahura, dok se rizom i semena koriste u ishrani i bogati su skrobom. Mitologija kaže da su antički egipćani verovali da je lotosov cvet dao život faraonskom Egiptu. Na početku sveta, u tamnim vodama, lotosov cvet je plutao zatvorenim laticama. Latice su se otvorile i iz cveta se izdigao Ra, bog sunca, stvarajući svet. Mnoge mediteranske i azijske civilizacije prenele su su simbol lotosa u Indiju, Kinu, Vijetnam, Laos, Kambodžu i Tajland. Lotos je tron na kojem sedi Buda. Takođe ovaj cvet može biti obećanje uspešnog posla ili braka. Budistički zapisi kazuju da lotos kombinuje miris, čistoću, milost i lepotu. Tragovi lotosa mogu pronaći u termalnim izvorima u Evropi, recimo u Rumuniji. Lotosi imaju velike rizome zabijene u mulj, debljine ljudske ruke. Peteljke koje izrastaju prema površini vode su isprepletene

Jagode nisu samo delikatesna namirnica pristupačna svakom džepu, nego biljka ljubimica mnogobrojnih vrtova, inspiracija kuvarima, raznim umetnicima, ali i izvor prihoda brojnim domaćinstvima. Jagoda je u svetu prisutna već vekovima. Njeni plodovi pružaju užitak milionima ljudi koji ih konzumiraju. Prvi zapisi sežu u vreme Rimskog carstva. U staroj Grčkoj su joj pridavali veliki značaj, naročito poznati lekar Teofrast. Rimljani su je takođe veoma cenili, o čemu svedoči i opis lekovitosti jagode, koji je dao Apulej, a našla se i u delima poznatih pesnika Ovidija i Vergilija. U srednjem veku su je smatrali magično lekovitom, a gajili su je i kao ukrasnu biljku. Tada je Karlo Veliki u XIV veku naredio da se zasadi 1200 sadnica oko Luvra. Prvu oplemenjenu vrstu doneo je iz Čilea 1712. godine Luj XIV, kada je ponovo počela da joj se posvećuje pažnja kao lekovitoj biljci. U to vreme se smatralo da vodica od jagoda povećava plodnost kod žena. Veruje se da je šumska jagoda najverovatnije prvo v

Hrast lužnjak dosta je rasprostranjen u Srbiji, naročito ga ima u Vojvodini, Mačvi, Pomoravlju i uopšte u nizijama i dolinama većih reka. Dobro uspeva u Evropi u uslovima atlanske, submediteranske i mediteranske klime. To je listopadno drvo visine 30-50 metara, ispucale kore, mrkosive boje, sa krošnjom nepravilnog oblika. Cveta od aprila do maja. Plod žir je izduženo jajastog oblika i na vrhu zaoštrena. Kora hrasta služi kao sredstvo koje steže i dezinfikuje, ulazi u sastav raznih mešavina čajeva. Droga služi i kao antiseptik, a po potrebi i kao antidot pri trovanju alkaloidima i teškim metalima. U kožarskoj industriji se koristi kao važna štavna sirovina. Hrastova kora je sastojak čaja za ispiranje. Spolja se primenjuje u obliku dekokta za kupke i obloge protiv reumatizma. Pržen hrastov žir se upotrebljava kao adstigent za lečenje zapaljenja kože i sluznice, blagi antidijaretik i kao dijetetsko sredstvo. Ispržen žir služi kao tonik za jačanje organizma. Prženjem se skrob delimično pre