Badem je poreklom iz Persije i Mesopotamije, odakle se još pre naše ere proširio u Siriju i Gršku. Gajeni badem pojavio se u ranom Bronzanom dobu. Plodovi badema nađeni su u Tutankamenovoj grobnici (1325 g. pne.). Predpostavlja se da su tu doveženi iz Levanta. Antičko poreklo ove biljke dokazuje se i faktom da se spominje u Bibliji. Badem se u to vreme smatrao religioznim drvetom. Njime su ukrašavali domove za vreme verskih svetkovina. Njegove grančice korišcene su za teranje zlih duhova sa bolesne dece. Nešto kasnije ljudi su naučili da kultiviraju badem. Grci ga tretiraju kao simbol plodnosti. Te o njemu ispredaju razne legende: postanak slatkog badema povezan je sa legendom o ljubavi prelepe devojke Felide i njenog voljenog Demofonta. U vreme dok je on bio na proputovanju, devojka se od tuge pretvorila u uvelo bademovo drvo. Po povratku u zavičaj Demofont je dugo oplakivao svoju voljenu. Bogovi su se sažalili nad njim i kad je od tuge obuhvatio osušeno drvo, ono je oživelo, pustilo listove i počelo otvarati prekrasne cvetove. Postanak gorkog badema povezan je sa trgičnom smrću kćeri Midasa.
Gorki badem izrastao je na onom mestu gde je ona sebi zabola bodež u srce posle saznanja o smrti svog muža. A postoji i verovanje da bademovo drvo potiče direktno od Zevsa. Tačnije, iz njegovog semena roden je hermafrodit Agdistis, koga su bogovi kastrirali, a na mestu gde su bačene genitalije izraslo je drvo badema. Badem je na Siciliju stigao sa Feničanima. Ipak pošto je došao preko Grčke nazivali su ga ,,grčki orah''. U II veku p.n.e. badem počinju da gaje Rimljani. Nešto kasnije oni su pokušali da badem gaje u Francuskoj i Nemačkoj, ali su ih u tome omeli klimatski faktori. Kinezi bademovo drvo spominju tek u 10 veku, kao stablo iz zemalja "Muhamedanaca". U 16 veku badem je prenešen u Severnu Ameriku. Najsevernija distinacija gde se gaji badem je Island. Badem je voće čije se jezgro jede i kod nas se uglavnom koristi za spravljanje slatkiša a ređe kao grickalica. Kao i drugo jezgrasto voće, velike je energetske vrednosti zbog velikog sadržaja masti, belančevina i manje ugljenih hidrata, karakteriše ga bogatstvo mineralnim elementima. Od svih orašastih plodova bademi sadrže najveću količinu proteina, pa su upravo zbog toga vrlo vredan dodatak prehrani vegetarijanaca. Bogati su mineralima magnezijumom, kalijumom, fosforom i pogotovo kalcijumom. Takođe su bogati monozasićenim masnim kiselinama koje pomažu kod sniženja nivoa holesterola u krvi. Sadrže visoku količinu oleinske kiseline koja štiti od srčanih bolesti. Bademi su bogat izvor antioksidanata, vitamina E, magnezijuma, kalcijuma, biljnih vlakana i proteina, te organizmu daje osećaj sitosti. Badem je bogat i mineralima, posebno važnim za zdravlje kostiju, pa je zato veoma dobar za prevenciju osteoporoze. Ulje slatkog badema poseduje svu blagotvornost ovog sveta. Zbog isceljujućeg delovanja ulje slatkog badema spada u najkorisnija ulja za negu kože i masažu tela. Vrlo je lagano i deluje umirujuće pa odgovara svim tipovima kože. Budući da dobro reguliše vlažnost, posebno je primereno za suvu, osetljivu i dečiju kožu. Ovaj, mnogima omiljeni sastojak u poslasticama, bogat je mineralima, prirodnim antioksidansom vitaminom E i vitaminima B kompleksa koji obnavljaju kožu. Ekstrakt badema u losionima i kremama štiti, hrani i omekšava kožu stvarajući osećaj prijatnosti. Jača elastičnost kože pa i strija, zbog čega je obavezan deo nege trudnica.
SAVET
Sastojci marcipana su: bademi, šećer i ružina voda. Međutim, iako su sastojci jednostavni, velika je umetnost napraviti dobar marcipan. Sveži bademi se oljušte, izmrve i mute zajedno sa ružinom vodom dok se ne dobije kašasta masa. U to se doda šećer, a zatim se peče. Kvalitet marcipana se ogleda u maloj količini šećera. Među najpoznatijim marcipanima u svetu je svakako „Marcipan iz Libeka". Marcipan nam nakon psihičkih i fizičkih napora pruža snagu, ali i jača naše nerve, te se može reći da je odlično antistres-sredstvo. Ova poslastica jača i disajne puteve i sprečava upale mokraćnih puteva. Osim toga, marcipan je dobar i za majke koje doje, jer im vraća snagu. Mala mana ovog slatkiša jeste da ima dosta kalorija u sebi, te Vam se savetuje da budete umereni!
Comments
Post a Comment