Jagode nisu samo delikatesna namirnica pristupačna svakom džepu, nego biljka ljubimica mnogobrojnih vrtova, inspiracija kuvarima, raznim umetnicima, ali i izvor prihoda brojnim domaćinstvima. Jagoda je u svetu prisutna već vekovima. Njeni plodovi pružaju užitak milionima ljudi koji ih konzumiraju. Prvi zapisi sežu u vreme Rimskog carstva. U staroj Grčkoj su joj pridavali veliki značaj, naročito poznati lekar Teofrast. Rimljani su je takođe veoma cenili, o čemu svedoči i opis lekovitosti jagode, koji je dao Apulej, a našla se i u delima poznatih pesnika Ovidija i Vergilija. U srednjem veku su je smatrali magično lekovitom, a gajili su je i kao ukrasnu biljku. Tada je Karlo Veliki u XIV veku naredio da se zasadi 1200 sadnica oko Luvra. Prvu oplemenjenu vrstu doneo je iz Čilea 1712. godine Luj XIV, kada je ponovo počela da joj se posvećuje pažnja kao lekovitoj biljci. U to vreme se smatralo da vodica od jagoda povećava plodnost kod žena. Veruje se da je šumska jagoda najverovatnije prvo voće koje je čovek počeo da koristi u ishrani. Zbog izuzetno fine arome i prijatnog ukusa šumska jagoda se i danas najviše ceni od sveg divljeg voća. U lečenju se koriste plod, list i koren. U narodnoj medicini se mahom koriste šumske jagode, jer po kvalitetu, broju vitamina i hranljivih materija znatno premašuju domaće jagode. One sadrže elaginsku kiselinu - specijalno jedinjenje koje onemogućava izazivače kancera da pretvaraju zdrave ćelije u zloćudne. Pored ploda, i lišće šumske jagode veoma je bogato vitaminom C, upotrebljava se kao jedna od najukusnijih i najboljih zamena za ruski čaj. Čaj od lista i korena istovremeno je jedan od najkorisnijih, jer pročišćava krv, podstiče rad svih organa, posebno bubrega i smiruje živce. Oblog od zdrobljenih listova smiruje upale i ubrzava zarastanje manjih rana. O jagodi su pisali mnogi lekari, apotekari i botaničari. Fontenel, koji je umro u stotoj godini, svoju dugovečnost je pripisivao jagodama. Sebastijan Knajp je preporučivao čaj od listova šumske jagode i govorio da jagode treba davati deci i rekonvalescentima, kao i osobama sa obolelom jetrom i onima koji pate od kamena i peska u mokraćnoj bešici i bubrezima. Plod jagode leči žuticu i srčane bolesti, rastvara mokraćnu kiselinu u krvi, a koristi se i kod lečenja kamena u bubregu, žuči i bešici.
SAVET
Za blistav ten
Za čišćenje lica, održavanje kože i svežinu tena, mogu da se koriste jagode u vidu maski od zgnječenog ploda. Svež sok jagode pomešan sa malo svežeg kravljeg mleka nanosi se i ostavi nekoliko sati ili celu noć na lice, a potom ispere ružinom vodicom. Listove šumske jagode nabrane početkom leta, kada su vrlo lekoviti, stavite u rakiju. Tom razređenom rakijom često ispirajte usta u slučaju gnojne upale, krvarenja desni ili lošeg zadaha.
Comments
Post a Comment