Što stariji to zdraviji

maslinjak star 2.000 godina u Pargi
Maslina je poznata na Mediteranu već 5.000 godina kao sveto drvo. Svoje korisno dejstvo zasniva na procentu od 70 odsto nezasićenh masnih kiselina. Najvećim delom je to oleinska kiselina, koja odgovara onoj u mleku.U maslinovom ulju ima dosta antioksidanata. Maslinov list korišćen je u Starom Egiptu za mumificiranje. Stari Grci koristili su maslinovo lišće za lečenje groznice i povišene temperature. U devetnaestom veku kao lek protiv malarije i gripa. Savremena medicina priznaje antimikrobno dejstvo oleuropeina kod infekcija i apcesa zuba i zubnog mesa. Povoljan efekat  ima i kod gljivičnih infekcija kože i noktiju. Najnovija istraživanje su pokazala da maslina pokaže u lečenju loše erekcije. Plod masline vekovima hrani ljudski um, telo i dušu. Kraljevi su pravili skiptar od maslinovog drveta, sveštenici koristili ulje pri crkvenim obredima, a maslinova grana je i danas poznata kao simbol mira i časti. Na Mediteranu je uvek smatrana darom bogova. Stari Grci i Rimljani su je smatrali simbolom besmrtnosti. U Bibliji ima 140 mesta gde se pominje maslina ili maslinovo ulje. Po grčkoj mitologiji grad Atina je nazvan po boginji Paladi Ateni, boginji mira i slobode, jer je ona dala gradu drvo: „čije ulje daje svetlost, leči rane, izuzetna je hrana, izvanrednog ukusa i energije.” Rimska legenda kaže da je iz Herkulove batine svaki put kada ona dodirne zemlju rasla nova maslina. Feničani su pomogli Herkulu da se maslina raširi i u Malu Aziju. Istini za volju divlja maslina je rasla u Maloj Aziji verovatno i godinama pre nove ere. U Italiji maslina raste od 1.200 pre Hrista, po nekima 600 godina pre. Rimljani su maslinu širili i u sve osvojene zemlje sklapajući mir tim gestom sa porobljenim narodima. U šesnaestom veku je prenešena u Ameriku. Maslinovo ulje poznato je, osim po svojoj hranljivosti, kao najdelotvorniji prirodni sastojak u gotovo svim kozmetičkim proizvodima. Hemijski sastav maslinovog ulja čini ga prikladnim za osobe alergične na veštačke sastojke. Odlično štiti od štetnih UVA zraka.
Da li ste znali:
Maslinovo drvo je zimzeleno; ono ne daje plodove pre starosti od 3 do 5 godina; zrelost i punu produktivnost postiže između 35 i 150 godina; stari Egipćani su koristili maslinovo ulje kako bi pomerali kamene blokove pri izgradnji piramida

Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

Kineska trešnja

Image
  (https://siscovanilla.blogspot.com/2013/05/the-lucky-lychee.html) Liči (Lychee) ili Kineska trešnja izgledom podseća na zmajevo jaje: spolja ima grubu, blagu bockavu koru, koja se lako skida sakrivajući gotovo želatinastu sredinu u kojoj je čvrsto seme. Ukusna i sočna, ova biljka je vesnik leta, a raste u kineskim provincijama Kvangtung i Fukien. Zimzeleno stablo biljke naraste i do 12 metara, a zapisi kažu da se prvi put pominje 2000. pre nove ere. U Kini je smatraju simbolom sreće. Postoji preko 100 sorti ličija.  Kineska trešnja je u Europu stigla zahvaljujući Francuzima, te u toj državi počinje da raste u 18. veku. Od ove biljke se spravlja gotovo sve i odlično se druži sa ostalim voće. Najbolji prijatelji su joj ipak obična trešnja, mango i dinja. Liči je prirodni borac protiv raka, kako kažu istraživanja,sprečava razvoj ćelija raka. Oligonol, koji se nalazi u ličiju, ima antioksidantna i antivirusna dejstva. Liči, kao i citrusne voćke, ima mnogo vitamina C, čak 40 odsto više od
Read more

Biljka koja "ne voli" dugo potapanje

Image
Biljka koja se NE SME kuvati i NE SME biti potopljena duže od pola minute u vreloj vodi je prečica. Ona spada u izuzetke kada se radi o pripremi čaja, o čemu sam pisala u ranijim postovima. Ovu biljku, koja spada u mahovine, u narodu još zovu plavun, crvotočina, vučja noga, samovolja i zmijina mahovina. Prečica (licopodium clavatum) je zimzelena lekovita biljka koja ima vitice dugačke i do jednog metra sa tankim korenčićima kojima "puzi" po tlu. Prečica je četvorogodišnja biljka i leti "rađa" žute klipove koji sadrže cvetni prah ili prečicino brašno, koje ako se zapali gori svetlim plamenom. Uspeva samo u visokim planinama, tačnije na ivicama šuma, koje se nalaze na preko 600 metara nadmorske visine. U Austriji i Nemačkoj ova biljka je pod zaštitom države. Iako je prečica izuzetno lekovita zbog specifičnog staništa treba izbegavati njeno branje, već je nabavljati u specijalizovanim prodavnicama. Ova biljka u sebi sadrži hemijski element radijum, zbog čega se na
Read more

Biljka protiv pošasti

Image
Ivanjsko cveće (galium aparine) steklo je "slavu" na Ivan dan 7. jula kada se prave venčići za ulazna vrata kako bi se dom zaštitila od uroka, bolesti i ostalih pošasti. Međutim, od njega se odavnina prave čajevi protiv kožnih oboljenja, bolesti jetre i bubrega. Ivanjsko cveće raste po njivama i dostiže visinu do 150 cm. Ono je prijatno žutih cvetova i duguljasto bodljikavih listova, kojima se kači za kožu životinja te ga još zovu i prikrp ili hvatač. Takođe, treba razlikovati dve vrste Ivanjskog cveća: Galijum verum - pravo ivanjsko cveće poznato još i kao gospin prostirač, jovanova travica, žuto ivanjsko cveće... Beli broća (galium mollugo) ima žuto bele cvetove i blago oporog mirisa meda je. Razlikuje se od gore prvo pomenutog jer mu je stabljika u vreme cvetanja povijena gotovo u ravni sa zemljištem. međutim, obe vrste su jako lekovite i najbolje rezulate daju ako se mešaju. takođe ne treba zaboraviti da je sveže bilje daleko delotvornije, a izdanci ove biljke se mogu
Read more