Herbal bath

Ovaj tekst namenjen je onima koji poštuju lekovitost bilja, shvataju njihov značaj, ali se i trude da ispoštuju pravila prilikom korišćenja istih. Biljke daleko manje mogu da načine štetu za razliku od industrijskih proizvoda, ALI ne treba pocenjivati njihovu snagu i zato, ponavljam po ko zna koji put, BILJKE SE MORAJU PRAVILNO KORISTITI, kako se ne bi pojavile kontraindikacija. Neželjeni efekti koji nastaju kao posledica nepravilne upotrebe biljaka, najčešće se radi o prekomernom ispijanju čajeva. Mesečnik – milica (Grafiola officinalis) . Uzimanje jačih doza izaziva nezadrživo, uporno povraćanje. Biljka je veoma otrovna i ne preporučuje se za uzimanje. Adonis  – je otrovna biljka. Poštovati doziranje. Iđirot (koren) - Kod pojačane sekrecije želuca ne uzimati koren. Aloja  – Primena preprata od aloje izaziva priliv krvi u organe male karlice. Kontraindikovani su kod bolesti jetre i žučne kese, kod krvarenja iz materice, hemoroida, cistitisa i trudnoće. Aralija  – Izb

U blizini obrađenih površina i na obodu šuma, a sve češći stanovnik dvorišta je u poslednje vreme Oman (Inula helenium)   ili poznatija kao Ivanjsko zelje, velika trava, aman, alajt ili veliki koren. Ova višegodišnja korovska biljka je visine preko dva metra, karakterističnih srcolikih i žutih cvetova skupljenih u glavice. Najčešće raste u grmovina, a cveta od jula do avgusta. Pradomovina biljke je centralna Azija, odakle se raširila po celoj Evropi, najviše na Balkanu, pa je zato zovu i "kineska biljka". Oman je lekovit u celosti, ali se najčešće koristi razgranat bogat koren sa podankom, koji se vadi tokom jeseni. Koren (star najmanje 2 godine) može da se vadi i u rano proleće, s tim što treba obratiti pažnju da se ne vadi ni previše mlad, jer je tada vodenast, ali ni previše star, jer je drvenast. Oman je posebno aromatičnog mirisa, a gorkog i ljutkastog je ukusa. Oman sadrži etarska ulja, gorke materije, fruktoze i mnogo inulina (oko 45 odsto). Miris etarskih ulja, zbog