Kafa malo drugačija

Hrast lužnjak dosta je rasprostranjen u Srbiji, naročito ga ima u Vojvodini, Mačvi, Pomoravlju i uopšte u nizijama i dolinama većih reka. Dobro uspeva u Evropi u uslovima atlanske, submediteranske i mediteranske klime. To je listopadno drvo visine 30-50 metara, ispucale kore, mrkosive boje, sa krošnjom nepravilnog oblika. Cveta od aprila do maja. Plod žir je izduženo jajastog oblika i na vrhu zaoštrena.

Kora hrasta služi kao sredstvo koje steže i dezinfikuje, ulazi u sastav raznih mešavina čajeva. Droga služi i kao antiseptik, a po potrebi i kao antidot pri trovanju alkaloidima i teškim metalima. U kožarskoj industriji se koristi kao važna štavna sirovina. Hrastova kora je sastojak čaja za ispiranje. Spolja se primenjuje u obliku dekokta za kupke i obloge protiv reumatizma. Pržen hrastov žir se upotrebljava kao adstigent za lečenje zapaljenja kože i sluznice, blagi antidijaretik i kao dijetetsko sredstvo. Ispržen žir služi kao tonik za jačanje organizma. Prženjem se skrob delimično pretvara u dekstrin, smanjuje količinu tanina, tako da je manje oporog ukusa. Dužim prženjem žira stvara se aktivni ugalj koji deluje kao adsorbent. Smeša samlevenog prženog hrastovog žira, pšeničnog brašna i kakaa služi kao dijetetsko sredstvo i blag antidijaretik. Za lek se upotrebljava mlado lišće i mlada kora, što se skuplja u proleće, a plod u jesen.
SAVET
Čaj od mladog hrastovg lišće koristi se u lečenju čireva svih vrsta, za želudac i čišćenje i jačanje krvi. Čaj od mlde hrastove kore pripremljen sa vinom i medom koristi se kod lečenja povraćanja krv iz želuca ili pluća. Kafa pripremljena od prženog žira pomaže kod malaksalosti, malokrvnosti, nervoze, nesanice, kostobolje, ali i kod dijabetesa.