Polenske alergije...

Usled nepravilnog funkcionisanja imunog 
sistema kod određenog  broja ljudi se javljaju  alergijske polenske reakcije. Oranizam osobe koja je sklona takvim alergijama burno reaguje na materije iz prirodnog okruženja koje inače nisu štetne. Najveći alergen je polen. Polen je fini, cvetni prah koji se obrazuje u polenovim kesicama. U pogledu biohemijskog sastava jedno polenovo zrno sadrži: lipide, ugljene hidrate, organske kiseline, slobodne aminokiseline, minerale (Na, K, Ca, Mg), vitamine, pigmente i regulatore rasta. Alergena svojstva polena potiču od hemijskih jedinjenja koja se nalaze na površini i unutar samog polenovog zrna. Na primer, kod ambrozije je utvrđeno  6 alergenih proteina. Kad polenovo zrno dođe u kontakt sa vlažnom sluznicom, oslobađa biološke aktivne supstance, koje dovode do reakcije organizma na taj polen. Istraživanja su pokazala da su alergijske reakcije I genetski uslovljene. Ako jedan roditelj pati od alergija, 25% je verovatnoća da će i dete imati predispoziciju ka alergijama, a ako je imaju oba roditelja ovaj procenat se povećava do 75%.  Alergije se obično javljaju početkom proleća i traje u najgorim slučajevima do kraja oktobra.

U toku vegetacije biljaka u Srbiji postoje tkz. tri kritična perioda u godini:  ranoprolećni (drveće i žbunje), letnji (trave), letnje-jesenji (korov). Drveće počinje da cveta u rano proleće, sredinom februara i taj proces traje do početka maja. Prvo cveta leska, zatim jova, pa vrbe i brestovi. Kasnije cvetaju breza, bukva, javor i hrastovi. Trave cvetaju od maja do polovine jula, a većina manjim intezitetom cveta i u septembru. Korovi cvetaju od druge polovine maja do novembra. Ovaj period obuhvata cvetanje ambrozije, raznih vrsta loboda, kiselice, bokvice i pelena.

Polenu, tačnije zrnu polena, odgovara visoka vlažnost vazduha koje dovodi do pucanaja opne i samim tim se povećava koncentracija alergijskih čestica. Vetrom se polen lako I brzo širi, dok jedino kiša ublažuje štetne uticaje polena. Simptomi alergijskih reakcija su slični prehladama koji su praćeni svrabom nepca, grla, ali I sluzokože nosa.  Alergije na polen javljaju se na  respiratornom sistemu u vidu  gušenja, suvog kašlja ili osećaja  grebanja u grlu, a na očima se pojavljuje crvenilo, svrab i pojačano lučenje suza.  Osobe sklone alergijama reaguju I samom kožom, te se neretko javljaju eritemi, svrab I sitne bubuljice.

Jedna od najrasprostranjenijih biljaka koja štetno utiče je ambrozija, korov koji se već decenijama nesmetano širi.  Najveće količine polena ambrozije nas očekuju  od sredine avgusta do sredine septembra.  Ova biljka se neverovatnom brzinom širi pa je praktično ima svuda, od privatnih dvorišta do poljoprivrednih zemljišta, u parkovima, građevinskim površinama.  Prema uredbi Vlade Srbije iz 2006. godine, svi "vlasnici i korisnici" pomenutih površina su "dužni da u toku vegetacione sezone, do početka fenološke faze cvetanja suzbiju i uništavaju ambroziju primenom agrotehničkih, mehaničkih i hemijskih mera". To znači, da svi moraju učestvovati u suzbijanju ove korovske biljke, jer se smatra se da je oko 10% stanovništva alergično na polenov prah ambrozije. Svaka biljka proizvede oko 100 miliona zrna polena svake godine, a već 20 do 30 u kubnom metru vazduha može da izazove alergijsku reakciju. Ukoliko njeno dejstvo potraje, te alergije mogu prerasti i u bronhijalnu astmu.
Inače, ova biljka je na naše prostore došla iz Amerike, a prvi put je primećena u Vojvodini, neposredno posle Prvog svetskog rata. U Evropi, koju osvaja neverovatnom brzinom, može se naći oko 20 vrsta ambrozije.

Pored uništavanja same biljke, koja mora iz korena da se isčupa, osobe sklone alergijama bi trebalo da  izbegavaju odlazak u prirodu za vreme sunčanog i vetrovitog vremena, da nakon boravka na otvorenom prostoru se istuširaju I operu kosu, ali I promene garderobu kako bi sprali sav polenov prah koji se možda zadržao u odeći. Takođe, treba izbegavati sušenje veša napolju u vreme visokih koncentracija polena (od 10 do 18 časova).

Za razliku od Srbije, u mnogim zemljama koje imaju problema sa ambrozijom, vlasti stimulišu građane na uništavanje, pa se tako u Mađarskoj za određen broj iščupanih biljaka dobija nagrada, a u Kanadi postoji zakonska obaveza iskorenjavanja ambrozije u vrtovima. U istoj državi poštari izveštavaju gradsku policiju u kojim vrtovima raste ambrozija, a kazne za vlasnike takvih vrtova su veoma velike.