Praskasto zlato

Cimet je zimzeleno drvo, visine 5–15 metara, koje potice sa Cejlona (Sri Lanka) i pominje se kao zacin još od 2800. godina pre nove ere. Najvise se gaji, pored Sri Lanke, u Kini, Indiji i Indoneziji. Kod nas se koristi kao prah ili kao kora od drveta. U proslosti je u evropskim zemljama cimeta bilo u malim kolicinama, pa je bio skup kao zlato. Zbog prijatnog mirisa i lekovitih sastojaka, koristi se kao začin, ali i kao lek. Materija koja cimetu daje miris slicna je kamforu. Zanimljivo je da se u ishrani kao zacin koristi kora, a ne plod. Iz ploda se cedi vosak koji se koristi za mirisne svetiljke. Od listova se cedi etericno ulje za spravljanje cimetove vode, ulja ili tinkture. Cimet je aromatik, korigens, hemostatik, stomahik, nervinum, adstrigens i dezinficijens probavnih organa. Punokrvni i lako uzbudljivi ljudi ga ne podnose. Cimet jaca srce i zeludac, ozivljuje zivce i osvezava krv, pomaze kod slabe probave, stvaranja previse kiseline i sluzi u zelucu, kod grcevitog povracanja, krvavih proliva, krvarenja iz materice, te kod prejake i preduge menstruacije ili posle porodjaja, stimulise mokrenje i deluje protiv gihta.
SAVET
Kuvano vina s cimetom za zimske dane: u 1 l belog vina staviti koru od cimeta, 10 klincica i 100 grama šecera, zagrejati do vrenja, poslužiti vruce. Uzivajte!
Interesantno je da cimet poboljsava i vizuelno pamcenje i brzinu reagovanja, a zvake sa ukusom cimeta upotrebljavaju se protiv neprijatnog zadaha.

Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

Kineska trešnja

Image
  (https://siscovanilla.blogspot.com/2013/05/the-lucky-lychee.html) Liči (Lychee) ili Kineska trešnja izgledom podseća na zmajevo jaje: spolja ima grubu, blagu bockavu koru, koja se lako skida sakrivajući gotovo želatinastu sredinu u kojoj je čvrsto seme. Ukusna i sočna, ova biljka je vesnik leta, a raste u kineskim provincijama Kvangtung i Fukien. Zimzeleno stablo biljke naraste i do 12 metara, a zapisi kažu da se prvi put pominje 2000. pre nove ere. U Kini je smatraju simbolom sreće. Postoji preko 100 sorti ličija.  Kineska trešnja je u Europu stigla zahvaljujući Francuzima, te u toj državi počinje da raste u 18. veku. Od ove biljke se spravlja gotovo sve i odlično se druži sa ostalim voće. Najbolji prijatelji su joj ipak obična trešnja, mango i dinja. Liči je prirodni borac protiv raka, kako kažu istraživanja,sprečava razvoj ćelija raka. Oligonol, koji se nalazi u ličiju, ima antioksidantna i antivirusna dejstva. Liči, kao i citrusne voćke, ima mnogo vitamina C, čak 40 odsto više od
Read more

Biljka koja "ne voli" dugo potapanje

Image
Biljka koja se NE SME kuvati i NE SME biti potopljena duže od pola minute u vreloj vodi je prečica. Ona spada u izuzetke kada se radi o pripremi čaja, o čemu sam pisala u ranijim postovima. Ovu biljku, koja spada u mahovine, u narodu još zovu plavun, crvotočina, vučja noga, samovolja i zmijina mahovina. Prečica (licopodium clavatum) je zimzelena lekovita biljka koja ima vitice dugačke i do jednog metra sa tankim korenčićima kojima "puzi" po tlu. Prečica je četvorogodišnja biljka i leti "rađa" žute klipove koji sadrže cvetni prah ili prečicino brašno, koje ako se zapali gori svetlim plamenom. Uspeva samo u visokim planinama, tačnije na ivicama šuma, koje se nalaze na preko 600 metara nadmorske visine. U Austriji i Nemačkoj ova biljka je pod zaštitom države. Iako je prečica izuzetno lekovita zbog specifičnog staništa treba izbegavati njeno branje, već je nabavljati u specijalizovanim prodavnicama. Ova biljka u sebi sadrži hemijski element radijum, zbog čega se na
Read more

Biljka protiv pošasti

Image
Ivanjsko cveće (galium aparine) steklo je "slavu" na Ivan dan 7. jula kada se prave venčići za ulazna vrata kako bi se dom zaštitila od uroka, bolesti i ostalih pošasti. Međutim, od njega se odavnina prave čajevi protiv kožnih oboljenja, bolesti jetre i bubrega. Ivanjsko cveće raste po njivama i dostiže visinu do 150 cm. Ono je prijatno žutih cvetova i duguljasto bodljikavih listova, kojima se kači za kožu životinja te ga još zovu i prikrp ili hvatač. Takođe, treba razlikovati dve vrste Ivanjskog cveća: Galijum verum - pravo ivanjsko cveće poznato još i kao gospin prostirač, jovanova travica, žuto ivanjsko cveće... Beli broća (galium mollugo) ima žuto bele cvetove i blago oporog mirisa meda je. Razlikuje se od gore prvo pomenutog jer mu je stabljika u vreme cvetanja povijena gotovo u ravni sa zemljištem. međutim, obe vrste su jako lekovite i najbolje rezulate daju ako se mešaju. takođe ne treba zaboraviti da je sveže bilje daleko delotvornije, a izdanci ove biljke se mogu
Read more