Čudesna menta
Menta je višegodišnja zeljasta biljka koja naraste do visine od 70 cm i ima stabljiku crvene boje, dugačko nazubljeno lišće i prepoznatljivu aromu. Menta ima veliki svetski značaj i upotreba iz godine u godinu raste. Prema rezultatima Farmaceutskog odeljenja Svetske organizacije, najviše nane popiju nordijske zemlje (Švedska), Zapadna Evropa, Kanada, SAD i Japan.
"Čudesna menta" koja originalno dolazi sa dalekog istoka, može se pronaći u kineskim zapisima o lekovitom bilju. Monasi, poznavaoci lekovitih svojstava biljaka, doneli su ovu mentu na evropsko tlo, a časni Benediktin (osnivač reda) kaže: " Da bi umeli da prebrojite sva lekovita svojstva mente, morali bi da prebrojite sve ribe koje žive u moru". Pored lekovitih, menti su se pripisivala i svojstva zaštite od zaraza i nečistih sila, a imala je i značajnu ulogu u proizvodnji afrodizijaka. Upotrebljava se već hiljada godina, a dokaz tome je i da arapska narodna medicina od davnina slavi mentu kao glasnik prijateljstva i vesnik ljubavi. Ona podstiče žudnju za drugim polom i otklanja seksualnu nemoć. To je znala i lepa, mudra Šeherazada koja je zabavljala sultana pričama iz 1001 noći. A, prema grčkoj mitologiji Had je svoju miljenicu Nimfu pretvorio u nanu da bi je spasio od osvete svoje ljubumorne žene. Menta je lekovita, mirisna, medonosna, začinska i industrijska biljka čija se lekovitost nalazi u listu. Menta se upotrebljava kao blag, prijatan i neškodljiv lek za umirivanje, protiv gasova, nadimanja i grčeva i smanjuje bolove prouzrokovane kamenom u žuči. Otklanja glavobolju a neuralgične tegobe smanjuje ili potpuno neutrališe. Upotrebljava se kod bolesti organa za disanje, prehlade i gripa. Takođe se koristi kao lek kod grčeva u materici i reumatizma. Pomaže kod nazeba kao i kod povraćanja i gađenja, jer nana ima anestetička svojstva. SAVET
Za mentu je veoma važno da se nikad ne kuva - sveža!
Comments
Post a Comment