Začini kao lek
U svakodnevnom spravljanju hrane koristimo mnoge začine i začinske biljke smatrajući da jedino ukus jela "popravljamo" neznajući pritom kakve lekovitosti oni imaju. Zato ću se malo pozabaviti začinima koji nam stižu iz dalekih odručja Azije.
Anis - potiče iz zapadne Kine i Vijetnama. Kao začin najrasprostranjeni je u kineskoj kuhinji, ali ga i Indijanci dosta koriste. To je jednogodišnja biljka do 1 metra visine. Rasprostranjen je u planinskom području. Za lek se upotrebljava plod koji je jajastog oblika, odnosno zrelo sema. Anis deluje protiv nadimanja (zato se i nalazi u čajevima za bebe koji se preporučuju protiv grčeva), jača i čisti želudac, pospešuje varenjer, otvara apetit. Anis pomaže i izlučivanju štetnih materija iz organizma, čisti krv, a deluje i umirujuće pa se preporučuje kod nervoza. Reguliše i neurednu menstruaciju, čisti pluća od sluzi (bronhitis). Na istoku veruju da anis pomaže prilikom lečenja bubržnog i žučnog kamenja.
Karanfilić ili klinčić - mnogi začini deluju poput aspirina ili su tvorci aspirina bili motivisani prirodnim "lekovima". Začini, među kojima najpre karanfilić, deluju protiv stvaranja krvnih ugrušaka. Stimuliše probavu teške hrane i reguliše rad probavnog trakta. Deluje antiseptično, bistri i podstiče um, afrodizijak je, jača imunološki sistem. Karanfilić, koji je tropsko, zimzeleno drvo visine do 1m, je poreklom iz Indonezije i Cejlona. Iz Cejlona je ovaj začin dopreman do Aleksandrije i Konstantinopolja, a preko njih u Evropu. Monopol u trgovini imali su Arapi sve dok Vasko de Gama nije otkrio Molučka ostrva. Od tada primat u trgovini ovim začinom preuzima Portugalija. Karanfilić se danas uzgaja u celom svetu. Sušeni cvetni pupoljci ovog tropskog drveta imaju široku primenu u kulinarstvu. Većina jela od mesa i ribe sadrže prah ove začinske biljke, koja se koristi i kao dodatak mnogim sosovima, toplim napicima i konzervisanim namirnicama. s druge strane, on je delotvoran i kod zubobolja,kod crvenih i nateklih desni za koje treba piti čaj od karanfilica, eliminiše i afte u usnoj duplji, dok se u stomatologiji koristi za umrtljivanje živaca i za dezinfekciju zubnog korena. Karanfilić je delotvoran u lečenju malarije, tuberkuloze, kolere i drugih bolesti uzrokovanih parazitima, bakterijama, virusima i gljivicama, uključujući i Candidu.
Đumbir - oralno se đumbir primenjuje za bolesti vožnje, jutarnju mučninu, kod grčeva, kolika, zastoja u varenju, nadutosti, mučnine izazvane hemoterapijom, reumatoidnog artritisa, osteoartritisa, gubitka apetita, migrena i kod prekida terapije SSRI (selektivni inhibitori preuzimanja serotonina). Đumbir se najviše koristi kao lek za prehladu i za poboljšanje cirkulacije. Naime, kada se oseti jeza, drhtavica i drugi prvi simptomi prehlade, čaj od đumbira se koristi kao sredstvo za utopljavanje. On potiče sa Pacifika i daleke Azije. Kod teškoća sa začepljenim nosem i disajnim putevima preporučuje se inhalacija đumbirom (vrelom vodom preliti jednu kašikici mlevenog đumbira).
Kim - je izrazito dobar lek za veliki broj ozbiljnih bolesti. Te male semenke imaju idealan hemijski sastav koji čini ovu biljku daleko superiorniju od većine ostalih biljaka. One sadrže proteine, zasićene i nezasićene masne kiseline, tiamin, niacin, folnu kiselinu, kalcijum, gvozdje, beta-karoten i mnogo drugih vrednih sastojaka.Istorija korištenja ulja crnog kima započinje još u vreme faraona, ali njegova lekovitost se počinje znacajno istraživati tek pre četrdesetak godina. Povoljno deluje na autoimune bolesti poput multiple skleroze, reumatoidnog artritisa i psorijaze, astmu, alergije, hronični umor, povišeni holesterol, šećernu bolest, hemoroide, proširene vene, visok pritisak, bakterijske, gljivične i parazitske infekcije, glavobolje, ekceme, bronhitis, kašalj, upala pluća, upala sinusa, smanjeni imunitet... Ulje kima, masiranjem, čini nokte sjajnijim i jačima, sprečava opadanje kose i deluje protiv peruti, hrani suvu kožu, umanjuje bore, regenerise oštećene ćelije kože. Neki narodi ga koriste za podsticanje mleka kod dojilja.
Muskatni oraščić ili mirisni orah - raste na zimzelenom drvetu, koje može dostići visinu do 18 metara. Ovo je rasprostranjena biljka u tropskim krajevima - raste na Molučkim ostrvima koje još nazivaju i Začinska ostrva u jugoistočnoj Aziji. Muskatni orah je ustvari je jezgro ploda. Ovaj specifični začin upotrebljava se u pripremi slanih i slatkih jela, ali i u kozmetičkoj i farmaceutskoj industriji.Smatra se da ima i opojna svojstva, slična marihuani. Među američkim tinejdžerima je postao popularan u novije vreme kao droga, jer je jeftiniji od marihuane, a lako dostupan. Međutim, ako se redovno i preterano uzima izaziva niz negativnih efekata na organizam, kao i ostali opijati. Ako se muskatni oraščić pravilno koristi, kao začin, nije opasan, nego naprotiv ima lekovita svojstva. Ulje muskatnog oraha povećava cirkulaciju i omogućava bolju koncentraciju,
Šafran - ovo je inače i najskuplji začin na svetu, jer je potrebno 75.000 cvetova da bi se dobilo pola kilograma praha. nije poznato tačno geografsko poreklo šafrana, mada se smatra da mu je domovina istočna Grčka. U kulinarstvu se šafran koristi od X veka pre Hrista. Upotrebljavan je kao lek i boja od davnina; spominje se u Bibliji, a veličali su ga još u Mezopotamiji pre 5.000 godina. Bio je omiljeni začin Feničana. Stari Grci i Rimljani koristili su ga za parfimisanje kupki. Odavno se uzgaja u Iranu, Indiji, Maloj Aziji. Šafran je livadska biljka iz porodice perunika. Za začin se koriste vrškovi tučka. Ustanovljeno je da šafran preventivno deluje na kancer i da je efektan u saniranju depresivnog stanja i ateroskleroze. Dobar je antiinflamatorik, citotoksik i antigenotoksik, afrodizijak, karminativ, ekspektorans, sedativ, stimulant. Kvalitet šafrana se procenjuje prema njegovoj moći bojenja jela. Jača mogućnost otpuštanja boje znači i veći kvalitet začina. Eterično ulje u stomatologiji ga koriste kao analgetik, a u kozmetici ka čišćenje kože. Blagotvorno deluje protiv anemije.
Biber - biber su koristili Asteci u XV veku. Posle otkrića Amerike dospeva u Evropu mada postoje pisani podaci da se za crni biber u Evropi saznalo posle pohoda Aleksandra Velikog na Indiju. Biber je jedan od najpopularnijih i najstarijih začina. Njegova se vrednost u starim vremenima merila zlatom.U srednjem veku biber je bio popularno sredstvo plaćanja. Umesto zlata i novca za plaćanje zakupnina, poreza, pa čak i regulisanje miraza često je služio biber u zrnu. Biber (latinski naziv piper nigrum), je biljka puzavica koja daje bobičaste plodove i može dostići visinu od 10 m. Iako u prirodi postoji preko 2000 vrsta bibera najpoznatija podela ovog začina na trzištu je na: crni, beli, zeleni i crveni biber. Boja bibera ne zavisi od primarne vrste biljke sa koje je ubran već od načina na koji se zrno priprema za upotrebu. Crni biber na prvom mestu podstiče varenje hrane, eliminiše bakterije u želucu tako da sprečava nadimanje stomaka i nastanak gasova. Zatim, podstiče sposobnost organizma da apsorbuje hranljive materije, pogotovo beta-karoten i vitamin B. Upotreba crnog bibera korisna je osobama sa viskom kilograma jer ubrzava metabolizam i sagorevanje kalorija pa samim tim podstiče mršavljenje. Crni biber u zrnu u kombinaciji sa kuvanim crnim vinom efikasno suzbija prehladu. Biber se upotrebljava i u proizvodnji parfema.
O cimetu već postoji tekst, ali nije zgoreg podsetiti se. Cimet je zimzeleno drvo, visine 5–15 metara, koje potice sa Cejlona (Sri Lanka) i pominje se kao zacin još od 2800. godina pre nove ere. Kod nas se koristi kao prah ili kao kora od drveta. U proslosti je u evropskim zemljama cimeta bilo u malim kolicinama, pa je bio skup kao zlato. Zbog prijatnog mirisa i lekovitih sastojaka, koristi se kao začin, ali i kao lek. Materija koja cimetu daje miris slična je kamforu. Zanimljivo je da se u ishrani kao začin koristi kora, a ne plod. Iz ploda se cedi vosak koji se koristi za mirisne svetiljke. Od listova se cedi eterično ulje za spravljanje cimetove vode, ulja ili tinkture. Cimet je aromatik, korigens, hemostatik, stomahik, nervinum, adstrigens i dezinficijens probavnih organa. Punokrvni i lako uzbudljivi ljudi ga ne podnose. Cimet jača srce i želudac, oživljuje živce i osvežava krv, pomaže kod slabe probave, stvaranja previše kiseline i sluzi u želucu, kod grčevitog povraćanja, krvavih proliva, krvarenja iz materice, te kod prejake i preduge menstruacije ili posle porođaja, stimuliše mokrenje i deluje protiv gihta.Interesantno je da cimet poboljšava i vizuelno pamćenje i brzinu reagovanja, a žvake sa ukusom cimeta upotrebljavaju se protiv neprijatnog zadaha.
Anis - potiče iz zapadne Kine i Vijetnama. Kao začin najrasprostranjeni je u kineskoj kuhinji, ali ga i Indijanci dosta koriste. To je jednogodišnja biljka do 1 metra visine. Rasprostranjen je u planinskom području. Za lek se upotrebljava plod koji je jajastog oblika, odnosno zrelo sema. Anis deluje protiv nadimanja (zato se i nalazi u čajevima za bebe koji se preporučuju protiv grčeva), jača i čisti želudac, pospešuje varenjer, otvara apetit. Anis pomaže i izlučivanju štetnih materija iz organizma, čisti krv, a deluje i umirujuće pa se preporučuje kod nervoza. Reguliše i neurednu menstruaciju, čisti pluća od sluzi (bronhitis). Na istoku veruju da anis pomaže prilikom lečenja bubržnog i žučnog kamenja.
Karanfilić ili klinčić - mnogi začini deluju poput aspirina ili su tvorci aspirina bili motivisani prirodnim "lekovima". Začini, među kojima najpre karanfilić, deluju protiv stvaranja krvnih ugrušaka. Stimuliše probavu teške hrane i reguliše rad probavnog trakta. Deluje antiseptično, bistri i podstiče um, afrodizijak je, jača imunološki sistem. Karanfilić, koji je tropsko, zimzeleno drvo visine do 1m, je poreklom iz Indonezije i Cejlona. Iz Cejlona je ovaj začin dopreman do Aleksandrije i Konstantinopolja, a preko njih u Evropu. Monopol u trgovini imali su Arapi sve dok Vasko de Gama nije otkrio Molučka ostrva. Od tada primat u trgovini ovim začinom preuzima Portugalija. Karanfilić se danas uzgaja u celom svetu. Sušeni cvetni pupoljci ovog tropskog drveta imaju široku primenu u kulinarstvu. Većina jela od mesa i ribe sadrže prah ove začinske biljke, koja se koristi i kao dodatak mnogim sosovima, toplim napicima i konzervisanim namirnicama. s druge strane, on je delotvoran i kod zubobolja,kod crvenih i nateklih desni za koje treba piti čaj od karanfilica, eliminiše i afte u usnoj duplji, dok se u stomatologiji koristi za umrtljivanje živaca i za dezinfekciju zubnog korena. Karanfilić je delotvoran u lečenju malarije, tuberkuloze, kolere i drugih bolesti uzrokovanih parazitima, bakterijama, virusima i gljivicama, uključujući i Candidu.
Đumbir - oralno se đumbir primenjuje za bolesti vožnje, jutarnju mučninu, kod grčeva, kolika, zastoja u varenju, nadutosti, mučnine izazvane hemoterapijom, reumatoidnog artritisa, osteoartritisa, gubitka apetita, migrena i kod prekida terapije SSRI (selektivni inhibitori preuzimanja serotonina). Đumbir se najviše koristi kao lek za prehladu i za poboljšanje cirkulacije. Naime, kada se oseti jeza, drhtavica i drugi prvi simptomi prehlade, čaj od đumbira se koristi kao sredstvo za utopljavanje. On potiče sa Pacifika i daleke Azije. Kod teškoća sa začepljenim nosem i disajnim putevima preporučuje se inhalacija đumbirom (vrelom vodom preliti jednu kašikici mlevenog đumbira). 
Kim - je izrazito dobar lek za veliki broj ozbiljnih bolesti. Te male semenke imaju idealan hemijski sastav koji čini ovu biljku daleko superiorniju od većine ostalih biljaka. One sadrže proteine, zasićene i nezasićene masne kiseline, tiamin, niacin, folnu kiselinu, kalcijum, gvozdje, beta-karoten i mnogo drugih vrednih sastojaka.Istorija korištenja ulja crnog kima započinje još u vreme faraona, ali njegova lekovitost se počinje znacajno istraživati tek pre četrdesetak godina. Povoljno deluje na autoimune bolesti poput multiple skleroze, reumatoidnog artritisa i psorijaze, astmu, alergije, hronični umor, povišeni holesterol, šećernu bolest, hemoroide, proširene vene, visok pritisak, bakterijske, gljivične i parazitske infekcije, glavobolje, ekceme, bronhitis, kašalj, upala pluća, upala sinusa, smanjeni imunitet... Ulje kima, masiranjem, čini nokte sjajnijim i jačima, sprečava opadanje kose i deluje protiv peruti, hrani suvu kožu, umanjuje bore, regenerise oštećene ćelije kože. Neki narodi ga koriste za podsticanje mleka kod dojilja.
Muskatni oraščić ili mirisni orah - raste na zimzelenom drvetu, koje može dostići visinu do 18 metara. Ovo je rasprostranjena biljka u tropskim krajevima - raste na Molučkim ostrvima koje još nazivaju i Začinska ostrva u jugoistočnoj Aziji. Muskatni orah je ustvari je jezgro ploda. Ovaj specifični začin upotrebljava se u pripremi slanih i slatkih jela, ali i u kozmetičkoj i farmaceutskoj industriji.Smatra se da ima i opojna svojstva, slična marihuani. Među američkim tinejdžerima je postao popularan u novije vreme kao droga, jer je jeftiniji od marihuane, a lako dostupan. Međutim, ako se redovno i preterano uzima izaziva niz negativnih efekata na organizam, kao i ostali opijati. Ako se muskatni oraščić pravilno koristi, kao začin, nije opasan, nego naprotiv ima lekovita svojstva. Ulje muskatnog oraha povećava cirkulaciju i omogućava bolju koncentraciju,
stimuliše mozak, uklanja mentalni umor i stres, podstiče kardiovaskularni sistem i dobar je tonik za srce, efikasan detoksikator jetre i bubrega, pomaže kod menstrualnih, grčeva i bolova u zglobovima, pojačava seksualnu aktivnost. Već vekovima ulje muskatnog oraha je bitan deo kineske medicine kada je u pitanju lečenje abdominalnog bola i upala.
Šafran - ovo je inače i najskuplji začin na svetu, jer je potrebno 75.000 cvetova da bi se dobilo pola kilograma praha. nije poznato tačno geografsko poreklo šafrana, mada se smatra da mu je domovina istočna Grčka. U kulinarstvu se šafran koristi od X veka pre Hrista. Upotrebljavan je kao lek i boja od davnina; spominje se u Bibliji, a veličali su ga još u Mezopotamiji pre 5.000 godina. Bio je omiljeni začin Feničana. Stari Grci i Rimljani koristili su ga za parfimisanje kupki. Odavno se uzgaja u Iranu, Indiji, Maloj Aziji. Šafran je livadska biljka iz porodice perunika. Za začin se koriste vrškovi tučka. Ustanovljeno je da šafran preventivno deluje na kancer i da je efektan u saniranju depresivnog stanja i ateroskleroze. Dobar je antiinflamatorik, citotoksik i antigenotoksik, afrodizijak, karminativ, ekspektorans, sedativ, stimulant. Kvalitet šafrana se procenjuje prema njegovoj moći bojenja jela. Jača mogućnost otpuštanja boje znači i veći kvalitet začina. Eterično ulje u stomatologiji ga koriste kao analgetik, a u kozmetici ka čišćenje kože. Blagotvorno deluje protiv anemije.
Biber - biber su koristili Asteci u XV veku. Posle otkrića Amerike dospeva u Evropu mada postoje pisani podaci da se za crni biber u Evropi saznalo posle pohoda Aleksandra Velikog na Indiju. Biber je jedan od najpopularnijih i najstarijih začina. Njegova se vrednost u starim vremenima merila zlatom.U srednjem veku biber je bio popularno sredstvo plaćanja. Umesto zlata i novca za plaćanje zakupnina, poreza, pa čak i regulisanje miraza često je služio biber u zrnu. Biber (latinski naziv piper nigrum), je biljka puzavica koja daje bobičaste plodove i može dostići visinu od 10 m. Iako u prirodi postoji preko 2000 vrsta bibera najpoznatija podela ovog začina na trzištu je na: crni, beli, zeleni i crveni biber. Boja bibera ne zavisi od primarne vrste biljke sa koje je ubran već od načina na koji se zrno priprema za upotrebu. Crni biber na prvom mestu podstiče varenje hrane, eliminiše bakterije u želucu tako da sprečava nadimanje stomaka i nastanak gasova. Zatim, podstiče sposobnost organizma da apsorbuje hranljive materije, pogotovo beta-karoten i vitamin B. Upotreba crnog bibera korisna je osobama sa viskom kilograma jer ubrzava metabolizam i sagorevanje kalorija pa samim tim podstiče mršavljenje. Crni biber u zrnu u kombinaciji sa kuvanim crnim vinom efikasno suzbija prehladu. Biber se upotrebljava i u proizvodnji parfema. 
Odlicni saveti za prirodno lecenje ! Veoma interesantan blog !
ReplyDelete