reciklaža

Neki podaci govore da reciklažom jedne tone kancelarijskog papira spašavamo 17 stabala drveta, štedimo 4.200 kW (kilovata) električne energije i 32.000 litara vode! E to je činjenica zbog koje imam potrebu da Vam skrenem pažnju da razdajate otpad, preradite ono što možete ili pak odnesete plastične flaše na otpad za to predviđen. Pošto koristim, u izradi moje kozmetike, ono što nam je priroda dala, potrudila sam se i bila vredna, te sam počela i da radim praktične i lepe stvari koje su stvorene od istrošenih CD-a, plastičnih flaša, pokidanih ogrlica, kanapa... Pre nego li vam pokažem fotografije još malo o reciklaži. Imajte na umu da se može preraditi staklo, papir, karton, aluminijum, gvožđe, plastika, keramika...

Papir se dobija preradom drveta u fabrikama uz pomoć različitih hemijskih sredstava. Pri tom nestaju velike i stare šume, dolazi do zagađivanja reka. Da bi se što manje štete nanelo životnoj sredini, preradom starog papira, utroši se 60% manje energije nego kada bi taj proizvod dobijali iz prirodnog materijala (drveta). Moguće je reciklirati sve vrste novina, papirnih kesa, papira za pisanje i svu ambalažu od papira. Recikliranjem hartije dakle, spasavamo mnoge šume, reke, jezera, a samim tim i mnoga druga živa bića koja od njih na neki način zavise.
Staklo je materijal koji se koristi u svakodnevnom životu kroz razne proizvode: flaše, čaše, tegle, prozore, ogledala. Pravi se tako što se pesak, sa dodatkom još nekih materija, topi na vrlo visokim temperaturama. U tom procesu se troši dosta energije, a u vazduh se ispušta velika količina štetnih gasova. Ukoliko bismo reciklirali staklo, mnogo manje bi se uništavala korita reka iz kojih se vadi pesak za staklo, smanjili bismo zagađivanje vazduha i potrošnju energije. Reciklažom jedne flaše, uštedi se dovoljno energije da jedna sijalica od 100W (vati) može da svetli četiri puna sata. Ako se u svetu baci prema nekim podacima 28 milijardi flaša i tegli godišnje u proseku, zamislite koliko bismo električne enrgije uspeli da uštedimo. Prednost stakla je u tome što ga je moguće beskrajno reciklirati.
I aluminijumska limenka se može reciklirati beskonačan broj puta, a da ništa ne izgubi na kvaliteti. Korišćen aluminijum je vredan resurs. To je takođe potkrepljeno činjenicom da se s aluminijumskim otpadom dnevno trguje na nekim većim metalnim berzama. U poređenju s proizvodnjom novog aluminijuma, reciklaža aluminijuma rezultira s štednjom energije i do 95 %. Korišćen aluminijum treba vrlo malo energije za topljenje. Kada se on istopi, taj aluminijum je spreman da se koristi u daljnjoj proizvodnji novih produkata.