Zečja soca

U narodu poznata i kao žuta detelina ili zečja detelina svojim svetlozelenim listovima i nežno belim cvetovima kao tepih prekriva tlo listopadnih i zimzelenih šuma, a sve se češće sadi i po vrtovima ili pak u žardinjerama. Naziv joj potiče od grčkih reči oxys – kiseo i hals – so. Ova biljka voli kvalitetnu zemlju, ali ima sposobnost da „preradi“ tačnije obogati zemljište na kojem se posadi. Kisela detelina je zimzelena višegodišnja biljka koja naraste od 5 do 12 santimetara. Lišće joj je u obliku trolista, dok su joj cvetovi sitni i mogu biti beli ili pak blago ružičasti. Cveta krajem proleća, s tim što se za spravljenje čaja ili tinkuta koristi samo list, koji je i najlekovitiji. A on se bere uveče i pred kišu. Sadrži karotin, rutin, organske kiseline, askorbinsku kiselinu, pa se ne preporučuje sušenje, već se koristi sveža. Međutim, mora se koristiti u malim količinama, jer sadrži i otrovne kiseline. Zečja soca u obliku čaja pomaže kod poremećaja varenja kod takozvane „žgaravice“, upotrebljava se kod žutice, upale bubrega i osipa na koži. Zabeleženi su i podaci da pomaže kod Parkinsonove bolesti i raznih tumora kada se upotrebljava u obliku kapi svežeg soka. U kućnim uslovima se može lako „zapatiti“ preko reznica ili u vidu semena. Ne voli suv vazduh pa neće opstati tokom zime u stanovima koji imaju centralno grejanje. Lako se bokori i brzo napreduje, ali joj je potrebno omogućiti senovite uslove. Uz to ne traži nikakvu drugu negu, pa ako se gaji u žardinjerama bilo bi poželjno preko zime ostaviti je na terasi ili balkonu. S druge strane, listovi zečje soce se mogu konzervirati šećerom i sačuvati za zimu i koristiti kao začin za čorbe. Zečja soca je odavnina priznata, ali su je ljudi vremenom „etiketirali“ kao travu koju pasu životinje i u tome ne bi smele da preteraju, jer zbog hemijskog sastava može izazvati ozbiljne probleme u digestivnom traktu stoke. Da je ne zasluženo zaboravljena govori podatak da se nalazi na kovanici od dva šilinga uz ružu, magarećeg trna i praziluka! Naime, sveti Patrik ju je  ubrao da objasni Sveto trojstvo i od tada je znamen Irske.

Savet:

Čaj: 1 velika kašika svežih listova zečje soce se popari sa pola litre vode. Treba da odstoji kratko vreme. Čaj se pije rashlađen do dve šolje dnevno (maksimalno 2 decilitra).

Sveži sok: oprani listovi se iscede u sokovniku.  Koristi se svakog sata do tri kapi rastvorenih u dva decilitra vode.