Važno!
Budući da će za manje od mesec dana jesen, evo par saveta kako ubrati i čuvati biljke, kao i kako da spravite tinkure, obloge ili kaše.
Najpre, ČUVAJ PRIRODU! Ne čupajte biljke sa korenom, ako nije neophodno, jer tako pravite štetu i veštačku selekciju. Pojedine biljke su zakonom zaštićene, s razlogom, pa zato vodite računa kada ide u prirodu šta berete. Važno je znati da postoji mnogo biljaka sa istim dejstvom, pa ne morate čupati one koje štiti zakon. Prilikom skupljanja cvetova i lišća, nemojte ih gnječiti ili stiskati, ali ni stavljati u plastičnu kesu, jer se biljke "znoje" pa će kasnije prilikom sušenja pocrneti, što nije dobro. Biljke se suše na promaji, najbolje tavanu, u hladu, ali da je toplo. List, stabljika i cvet biljke se pre sušenja ne peru, za razliku od korena, ali se sitno iseku i rasprostru na hartiju ili na prirodni materijal - platno. Za zimu se ostavljaju samo one biljke koje su dovoljno suve - odnosno da su krte i da se lako lome. Nemojte praviti zalihe za više od jedne godine, na proleće će iznići nove biljke, pa nema potrebe za gomilanjem, jer vremenom one gube svoja lekovita svojstva.
TINKTURA (EKSTRAKTI)
Postoje hladni i oni koji nastaju u kombinaciji sa voćnim rakijama. Hladne ekstrakte dobijamo kada određene biljke (slez, imela ili iđirot) prelijemo hladnom vodom. Ove biljke gube svojstva, ako se prelivaju vrelom vodom. Zato se prelivaju hladnom i ostavljaju se određen broj sati da u njoj odstoje, kasnije se proceđuju. Dobijena tečnost je tinktura.
Kada se prave tinkure sa voćnim rakijama, flaša ili tegla se rastresito napuni biljem skoro do vrha i prelije rakijom jačine od 38 - 40 %. Dobro zatvorenu bocu ostaviti na toplom mestu (20 stepeni Celzijusa)
malo duže od dve sedmice. Nakon toga procediti i tako bojenu tečnost koristiti kao kapi koje se mogu dodavati čajevima ili otrljavati na bolna mesta, ali se mogu koristiti i za obloge.
MASTI I ULJA
Masti i ulja sa lekovitim biljem se koriste za negu kože, ali i za ublažavanje određenih tegoba - astme, bronhitisa, kašlja, upalnih procesa, uganuća...
Usitnjene biljke, dve pregrš pune supene kašike staviti u 500 gr rastopljene svinjske masti (nevenova mast koja je sve zastupljenija kod nas se dobija ovim postupkom). Masnoću smo rastopli i pustili je da baci 2 - 3 ključa. Zatim dodali biljke, poklopili i ostavili da odstoji preko noći. Zatim se masa ponovo rastopi i procedi kroz gazu ili pamučnu krpu. Tako topli masnocu sipati u čiste teglice.
Ulje se dobija na sličan način, s tim što se biljke prelivaju sa hladno ceđenim maslinovim uljem tako da ulje dva prsta bude više od biljaka. Ostavi se da odstoji 14 dana na suncu ili blizu grejnog tela. Zatim se procedi i premi na tamno i hladno mesto.
Nadam se da imate dovoljno biljaka da se spremite za hladnu sezonu. Takođe, osušene biljke možete koristiti i kao kupke - napunite kadu toplom vodom i ispunite je omiljenim biljkama ili vodi dodajte ulje ili kapi tinkura koje ste spremili. Uživajte i skupljajte biljke!
Najpre, ČUVAJ PRIRODU! Ne čupajte biljke sa korenom, ako nije neophodno, jer tako pravite štetu i veštačku selekciju. Pojedine biljke su zakonom zaštićene, s razlogom, pa zato vodite računa kada ide u prirodu šta berete. Važno je znati da postoji mnogo biljaka sa istim dejstvom, pa ne morate čupati one koje štiti zakon. Prilikom skupljanja cvetova i lišća, nemojte ih gnječiti ili stiskati, ali ni stavljati u plastičnu kesu, jer se biljke "znoje" pa će kasnije prilikom sušenja pocrneti, što nije dobro. Biljke se suše na promaji, najbolje tavanu, u hladu, ali da je toplo. List, stabljika i cvet biljke se pre sušenja ne peru, za razliku od korena, ali se sitno iseku i rasprostru na hartiju ili na prirodni materijal - platno. Za zimu se ostavljaju samo one biljke koje su dovoljno suve - odnosno da su krte i da se lako lome. Nemojte praviti zalihe za više od jedne godine, na proleće će iznići nove biljke, pa nema potrebe za gomilanjem, jer vremenom one gube svoja lekovita svojstva.
TINKTURA (EKSTRAKTI)
Postoje hladni i oni koji nastaju u kombinaciji sa voćnim rakijama. Hladne ekstrakte dobijamo kada određene biljke (slez, imela ili iđirot) prelijemo hladnom vodom. Ove biljke gube svojstva, ako se prelivaju vrelom vodom. Zato se prelivaju hladnom i ostavljaju se određen broj sati da u njoj odstoje, kasnije se proceđuju. Dobijena tečnost je tinktura.
Kada se prave tinkure sa voćnim rakijama, flaša ili tegla se rastresito napuni biljem skoro do vrha i prelije rakijom jačine od 38 - 40 %. Dobro zatvorenu bocu ostaviti na toplom mestu (20 stepeni Celzijusa)
malo duže od dve sedmice. Nakon toga procediti i tako bojenu tečnost koristiti kao kapi koje se mogu dodavati čajevima ili otrljavati na bolna mesta, ali se mogu koristiti i za obloge.
MASTI I ULJA
Masti i ulja sa lekovitim biljem se koriste za negu kože, ali i za ublažavanje određenih tegoba - astme, bronhitisa, kašlja, upalnih procesa, uganuća...
Usitnjene biljke, dve pregrš pune supene kašike staviti u 500 gr rastopljene svinjske masti (nevenova mast koja je sve zastupljenija kod nas se dobija ovim postupkom). Masnoću smo rastopli i pustili je da baci 2 - 3 ključa. Zatim dodali biljke, poklopili i ostavili da odstoji preko noći. Zatim se masa ponovo rastopi i procedi kroz gazu ili pamučnu krpu. Tako topli masnocu sipati u čiste teglice.
Ulje se dobija na sličan način, s tim što se biljke prelivaju sa hladno ceđenim maslinovim uljem tako da ulje dva prsta bude više od biljaka. Ostavi se da odstoji 14 dana na suncu ili blizu grejnog tela. Zatim se procedi i premi na tamno i hladno mesto.
Nadam se da imate dovoljno biljaka da se spremite za hladnu sezonu. Takođe, osušene biljke možete koristiti i kao kupke - napunite kadu toplom vodom i ispunite je omiljenim biljkama ili vodi dodajte ulje ili kapi tinkura koje ste spremili. Uživajte i skupljajte biljke!
Comments
Post a Comment