Kalendar polena
Biljke, iako za većinu lekovite, kod pojedinaca izazivaju alergije, te vam predstavljam kalendar cvetanja onih vrsta na koje su zabeleženi reakcije u vidu crvenila po telu, respiratornih poteškoća ili pak crvanilo sluznice i pojave suza.
U martu mesecu beleže se visoke koncentracije polena biljaka: jove, leske i tise.
LESKA (Corylus):
Predstavlja razgranat listopadni žbun, nekad manje drvo do 7 metara visine. Kod nas široko rasprostranjena u svim krajevima zemlje. Pripada familiji Betulaceae. Kora stabla je glatka i svetla. Listovi su okruglastog do široko jajolikog oblika, tamnozelene boje. Cveta u februaru – martu mesecu. Ženski cvetovi su u malim cvastima, sličnim pupoljku iz kojih za vreme cvetanja, vire samo crvenkasti žigovi. Muški cvetovi su u visećim cilindričnim resama, formiraju se tokom jeseni. Plod je lešnik okruglog ili jajastog oblika koji sazreva u septembru. Lešnik kao drvo predstavlja simbol analitičkog uma, izvanrednog pamćenja i sposobnosti prenošenja znanja. Kelti su jeli lešnike kako bi stekli čarobne veštine i znanje. Verovalo se da je lešnik plod mudrosti i znanja. Kada bi lešnici bogato rodili, verovalo se da predstoji duga i hladna zima.
JOVA (Alnus)
Srodnik Topole i Breze. Srednje tvrdoće je i koristi se za izradu sazova (vrsta tambure sa velikom kutlačom) u Bosni, kao i za skulpturi većih formata, jer je zbog ne velike tvrdoće pogodno za obradu.
Stablo koje voli dosta vode. Bar ove evropske jove, naročito crna jova (Alnus glutinosa) koja uspeva praktično u stajaćoj vodi. Ima preko 30 vrsta rasprostranjenih širom severne hemisfere. Neke su grmovi. Ali sve jove sadrže u korenu aktinobakterije i vrše fiksaciju azota.
TISA (Taxus)
Tisa više podseća na gust grm nego na drvo. Njen oblik je široko zaobljen i zavisno od hortikulturnih formi može biti stubast, jajast, polegao... Tisa je dvodoma vrsta, tamnozelene boje. Na ženskim primercima javljaju se crvene bobice, u baštama dostiže visinu do 5 m, a u prirodi i do 20 m (kod nas raste na Tari i Kopaoniku). Narodno verovanje kaže da tisa štiti od zlih duhova, pa je u krajevima gde je rasla, narod njeno drvo ušivao u odeću ili nosio okačenu o vrat u obliku krstića. Od tisinog drveta pravile su se kašike, štapovi i ogrlice. Magična moć tise objašnjava se njenom dugovečnošću, jer može da živi i više od hiljadu godina. Tisovo drvo je teško, tvrdo, čvrsto i elastično. Teško se cepa, ali se površina veoma dobro obrađuje. Najčešće se koristi u umetničkom stolarstvu, za strugarske i rezbarske radove, za stubove, izradu drvenih sudova i pribora za jelo. Nekada se njeno drvo upotrebljavalo u brodogradnji i za izradu slavina na buradima. Smatra se da su masovna seča i upotreba tise, kao i narodna verovanja u njenu zaštitničku moć, gotovo doprineli njenom istrebljenju. Danas zakon strogo zabranjuje seču tise.
Tokom ovog meseca aktivan je i polen jasena i breze, čija koncentracija se biti visoka krajem ovog i početkom idućeg meseca.
BREZA (Betula)
Breza je belogorično vitko drvo prepoznatljivo po beloj kori. Raste u svim delovima Evrope i Azije te je od velike važnosti u biljnoj medicini. Oduvek je cenjena u mnogim narodima širom sveta, a posebice kod Indijaca, Indijanaca i Sibiraca. U 16. veku je italijanski lekar Matioli otkrio izvanrednu učinkovitost breze protiv kamena u bubregu i bešici, nazvavši je "stablom protiv bubrežnih bolesti".
Breze iz Sibira poznate su po tome što na njima raste posebno lekovita parazitska gljiva - čaga. Listovi i pupoljci breze sadrže saponin, tanine, eterična ulja, saharoze, betulin, smole, vitamin C.
Listovi breze smanjuju holesterol, čiste krv i deluju protiv bolesti jetre. Srčani edemi uzrokovani oslabljenom cirkulacijom, arterijskom hipertenzijom i aterosklerozom također se leče uz pomoć breze. Breza preporučuje se i u lečenju gripe, prehlade i hroničnih upala sinusa. Snižava temperaturu, ublažava glavobolje i jača imunitet.
JASEN (Fraxinus)
Drvo visoko 10-30 m sa listovima raspoređenim u parovima, cveta pre nego što se listovi razviju, u aprilu-maju. Raste po šumama, livadama, vlažnim mestima, a upotrebljivi delovi su kora i listovi. Sakupljaju se kora sa mladih grana (do četiri godine starosti) i korenja koje se skida u aprilu-maju. Lišće se sakuplja u maju-junu. Ako se koristi odmah, sveže lišće se može brati u bilo koje doba godine. Jasen pospešuje znojenje, a pomaže kod stvaranje i lučenje žuči), za zarastanje rana, služi i kao laksativ, protiv kostobolje, reume, diuretik je, ali i steže sluzokožu.
Koncentracije polena u vazduhu možete da pratite i na sajtu Laboratorije za palinologiju Prirodno-matematičkog fakulteta.
U martu mesecu beleže se visoke koncentracije polena biljaka: jove, leske i tise.
LESKA (Corylus):
Predstavlja razgranat listopadni žbun, nekad manje drvo do 7 metara visine. Kod nas široko rasprostranjena u svim krajevima zemlje. Pripada familiji Betulaceae. Kora stabla je glatka i svetla. Listovi su okruglastog do široko jajolikog oblika, tamnozelene boje. Cveta u februaru – martu mesecu. Ženski cvetovi su u malim cvastima, sličnim pupoljku iz kojih za vreme cvetanja, vire samo crvenkasti žigovi. Muški cvetovi su u visećim cilindričnim resama, formiraju se tokom jeseni. Plod je lešnik okruglog ili jajastog oblika koji sazreva u septembru. Lešnik kao drvo predstavlja simbol analitičkog uma, izvanrednog pamćenja i sposobnosti prenošenja znanja. Kelti su jeli lešnike kako bi stekli čarobne veštine i znanje. Verovalo se da je lešnik plod mudrosti i znanja. Kada bi lešnici bogato rodili, verovalo se da predstoji duga i hladna zima.
JOVA (Alnus)
Srodnik Topole i Breze. Srednje tvrdoće je i koristi se za izradu sazova (vrsta tambure sa velikom kutlačom) u Bosni, kao i za skulpturi većih formata, jer je zbog ne velike tvrdoće pogodno za obradu.
Stablo koje voli dosta vode. Bar ove evropske jove, naročito crna jova (Alnus glutinosa) koja uspeva praktično u stajaćoj vodi. Ima preko 30 vrsta rasprostranjenih širom severne hemisfere. Neke su grmovi. Ali sve jove sadrže u korenu aktinobakterije i vrše fiksaciju azota.
TISA (Taxus)
Tisa više podseća na gust grm nego na drvo. Njen oblik je široko zaobljen i zavisno od hortikulturnih formi može biti stubast, jajast, polegao... Tisa je dvodoma vrsta, tamnozelene boje. Na ženskim primercima javljaju se crvene bobice, u baštama dostiže visinu do 5 m, a u prirodi i do 20 m (kod nas raste na Tari i Kopaoniku). Narodno verovanje kaže da tisa štiti od zlih duhova, pa je u krajevima gde je rasla, narod njeno drvo ušivao u odeću ili nosio okačenu o vrat u obliku krstića. Od tisinog drveta pravile su se kašike, štapovi i ogrlice. Magična moć tise objašnjava se njenom dugovečnošću, jer može da živi i više od hiljadu godina. Tisovo drvo je teško, tvrdo, čvrsto i elastično. Teško se cepa, ali se površina veoma dobro obrađuje. Najčešće se koristi u umetničkom stolarstvu, za strugarske i rezbarske radove, za stubove, izradu drvenih sudova i pribora za jelo. Nekada se njeno drvo upotrebljavalo u brodogradnji i za izradu slavina na buradima. Smatra se da su masovna seča i upotreba tise, kao i narodna verovanja u njenu zaštitničku moć, gotovo doprineli njenom istrebljenju. Danas zakon strogo zabranjuje seču tise.
Tokom ovog meseca aktivan je i polen jasena i breze, čija koncentracija se biti visoka krajem ovog i početkom idućeg meseca.
BREZA (Betula)
Breza je belogorično vitko drvo prepoznatljivo po beloj kori. Raste u svim delovima Evrope i Azije te je od velike važnosti u biljnoj medicini. Oduvek je cenjena u mnogim narodima širom sveta, a posebice kod Indijaca, Indijanaca i Sibiraca. U 16. veku je italijanski lekar Matioli otkrio izvanrednu učinkovitost breze protiv kamena u bubregu i bešici, nazvavši je "stablom protiv bubrežnih bolesti".
Breze iz Sibira poznate su po tome što na njima raste posebno lekovita parazitska gljiva - čaga. Listovi i pupoljci breze sadrže saponin, tanine, eterična ulja, saharoze, betulin, smole, vitamin C.
Listovi breze smanjuju holesterol, čiste krv i deluju protiv bolesti jetre. Srčani edemi uzrokovani oslabljenom cirkulacijom, arterijskom hipertenzijom i aterosklerozom također se leče uz pomoć breze. Breza preporučuje se i u lečenju gripe, prehlade i hroničnih upala sinusa. Snižava temperaturu, ublažava glavobolje i jača imunitet.
JASEN (Fraxinus)
Drvo visoko 10-30 m sa listovima raspoređenim u parovima, cveta pre nego što se listovi razviju, u aprilu-maju. Raste po šumama, livadama, vlažnim mestima, a upotrebljivi delovi su kora i listovi. Sakupljaju se kora sa mladih grana (do četiri godine starosti) i korenja koje se skida u aprilu-maju. Lišće se sakuplja u maju-junu. Ako se koristi odmah, sveže lišće se može brati u bilo koje doba godine. Jasen pospešuje znojenje, a pomaže kod stvaranje i lučenje žuči), za zarastanje rana, služi i kao laksativ, protiv kostobolje, reume, diuretik je, ali i steže sluzokožu.
Koncentracije polena u vazduhu možete da pratite i na sajtu Laboratorije za palinologiju Prirodno-matematičkog fakulteta.
Comments
Post a Comment