Kako koristiti biljke za čajeve

Listovi, cvetovi, celi nadzemni delovi biljke pripremaju se u toploj, prokuvanoj vodi ( ali ne i ključaloj vodi), dok se korenje, plodovi, kore, rizomi pripremaju u hladnoj vodi: jedna supena kašika čaja prelije se sa dva decilitara hladne vode i zagreva do ključanja, zatim se ostavi da stoji trideset minuta. Osim sušenih plodova, lekoviti su i drugi delovi biljaka: listovi divljih jagoda, malina, kupina i peteljke trešanja i višanja. Zahvaljujući taninu čajevi od voćnih listova koriste se kao lek kod blagih proliva, za grgoljenje kod upale usta i grla. Čajevi od peteljki trešanja i višanja su diuretik, a u osušenim plodovima voća zadržava se velika količina vitamina C, kao i drugih vitamina. Čaj od plodova suvog voća može se zasladiti medom uz dodatak limuna.

IZUZECI:

Sena:
Kašika sene se potopi u 2 dl hladne (prokuvane) vode i ostavi da odstoji 8 sati. Čaj se procedi i pije jednom dnevno nezaslađen.
Imela:
Kašika čaja se potopi u 2 dl hladne (prokuvane) vode, ostavi da odstoji 8 sati nakon čega se proceđena pije 1 - 2 puta. Preporučuje se da se popije u kontinuitetu 100 gr imele, a zatim se pravi pauza od 3 - 6 meseci.
Beli slez:
Kašiku belog sleza potopiti u 2 dl hladne (prokuvane) vode i ostaviti da odstoji 1 sat. Pije se procedjen 3 puta dnevno.
Šipak:
Kašika čaja se potopi u 2 dl hladne (prokuvane) vode i ostavi da odstoji 8 sati. Zatim se procedi i pije 3 puta dnevno - nezaslađen kako bi se sačuvao vitamin C. Međutim, šipak možete i kuvati do tačke ključanja (100 gr ploda preliti sa litrom hladne vode i kuvati). Pre nego što provri, skloniti sa vatre, poklopiti i ostaviti da odstoji. Nakon tog vremena može se umerenop grejati, ali nikako da ključa.
Žalfija:
Kašiku čaja staviti u toplu vodu (2 dl) pa ostavitida proključa i kuvati 3 minuta. Skloniti sa šporeta i ostaviti da odstoji 10 minuta. Čaj se ne pije, već se "krljklja" nazaslađen 3 puta po 1 dl. Može i piti, ali po par gutljaja 4 puta nedeljno.
Pasuljevina:
Kašiku čaja staviti u 2 dl hladne vode i kuvati 5 minuta. Ostaviti da se prohladi 10 minuta, a zatim ga piti 3 puta dnevno nezaslađenog.

Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

Kineska trešnja

Image
  (https://siscovanilla.blogspot.com/2013/05/the-lucky-lychee.html) Liči (Lychee) ili Kineska trešnja izgledom podseća na zmajevo jaje: spolja ima grubu, blagu bockavu koru, koja se lako skida sakrivajući gotovo želatinastu sredinu u kojoj je čvrsto seme. Ukusna i sočna, ova biljka je vesnik leta, a raste u kineskim provincijama Kvangtung i Fukien. Zimzeleno stablo biljke naraste i do 12 metara, a zapisi kažu da se prvi put pominje 2000. pre nove ere. U Kini je smatraju simbolom sreće. Postoji preko 100 sorti ličija.  Kineska trešnja je u Europu stigla zahvaljujući Francuzima, te u toj državi počinje da raste u 18. veku. Od ove biljke se spravlja gotovo sve i odlično se druži sa ostalim voće. Najbolji prijatelji su joj ipak obična trešnja, mango i dinja. Liči je prirodni borac protiv raka, kako kažu istraživanja,sprečava razvoj ćelija raka. Oligonol, koji se nalazi u ličiju, ima antioksidantna i antivirusna dejstva. Liči, kao i citrusne voćke, ima mnogo vitamina C, čak 40 odsto više od
Read more

Biljka koja "ne voli" dugo potapanje

Image
Biljka koja se NE SME kuvati i NE SME biti potopljena duže od pola minute u vreloj vodi je prečica. Ona spada u izuzetke kada se radi o pripremi čaja, o čemu sam pisala u ranijim postovima. Ovu biljku, koja spada u mahovine, u narodu još zovu plavun, crvotočina, vučja noga, samovolja i zmijina mahovina. Prečica (licopodium clavatum) je zimzelena lekovita biljka koja ima vitice dugačke i do jednog metra sa tankim korenčićima kojima "puzi" po tlu. Prečica je četvorogodišnja biljka i leti "rađa" žute klipove koji sadrže cvetni prah ili prečicino brašno, koje ako se zapali gori svetlim plamenom. Uspeva samo u visokim planinama, tačnije na ivicama šuma, koje se nalaze na preko 600 metara nadmorske visine. U Austriji i Nemačkoj ova biljka je pod zaštitom države. Iako je prečica izuzetno lekovita zbog specifičnog staništa treba izbegavati njeno branje, već je nabavljati u specijalizovanim prodavnicama. Ova biljka u sebi sadrži hemijski element radijum, zbog čega se na
Read more

Biljka protiv pošasti

Image
Ivanjsko cveće (galium aparine) steklo je "slavu" na Ivan dan 7. jula kada se prave venčići za ulazna vrata kako bi se dom zaštitila od uroka, bolesti i ostalih pošasti. Međutim, od njega se odavnina prave čajevi protiv kožnih oboljenja, bolesti jetre i bubrega. Ivanjsko cveće raste po njivama i dostiže visinu do 150 cm. Ono je prijatno žutih cvetova i duguljasto bodljikavih listova, kojima se kači za kožu životinja te ga još zovu i prikrp ili hvatač. Takođe, treba razlikovati dve vrste Ivanjskog cveća: Galijum verum - pravo ivanjsko cveće poznato još i kao gospin prostirač, jovanova travica, žuto ivanjsko cveće... Beli broća (galium mollugo) ima žuto bele cvetove i blago oporog mirisa meda je. Razlikuje se od gore prvo pomenutog jer mu je stabljika u vreme cvetanja povijena gotovo u ravni sa zemljištem. međutim, obe vrste su jako lekovite i najbolje rezulate daju ako se mešaju. takođe ne treba zaboraviti da je sveže bilje daleko delotvornije, a izdanci ove biljke se mogu
Read more