Zraci sunca u jednom cvetu

Po legendi, zraci sunca su "uhvaćeni" u cvetu lipe, pa kada neko popije lipov čaj toplota sunca ulazi u organizam, izaziva znojenje i oslobađa telo groznice. Osim ove lekovite osobine, lipa se u narodnoj medicini koristila i u slučaju drugih zdravstvenih tegoba, pa čak i anksioznosti i nervoze.Neka istraživanja su potvrdila da čaj od lipovog cveta pomaže onima koji imaju blage probleme sa bešikom, uznemiren stomak ili dispepsiju (loše varenje), kao i gastrokariološki sindrom (prekomerna količina gasova dovodi do toga da želudac pritiska donji deo srca). Različiti delovi lipe se koriste u lekovite svrhe - cvet protiv prehlade, kašalja, bronhitisa, infektivnih bolesti, glavobolje (posebno migrene), kao diuretik (povećava proizvodnju urina), da smanji spazam i kao sedativ, čaj od lista za probleme sa crevima, obloge za čireve, a kora u slučaju problema sa bešikom i protiv celulita. Bela lipa je listopadno drvo sa širokom i gusto razgranatom krošnjom, visoko do 25 metara. Listovi su sitni, srcoliko-okrugli, zašiljenog vrha, po obodu testerasti, na nalicju svetliji. Cveta u junu, najkasnije od svih naših lipa. Crna lipa je, kao i bela, visoko listopadno drvo. Za razliku od bele, listovi su krupniji i tanji. Cveta početkom juna, oko 14 dana pre bele. U prirodi je češća od bele lipe. Lipu treba brati čim počne da cveta, kad su dve trećine cvetova rascvetale. Precvetala lipa nema nikakve vrednosti. Treba brati po suvom i lepom vremenu. Lipov cvet je blagog i prijatnog mirisa, a ukusa je sladunjavog i pomalo oporog. Potpuno mlad, tek otvoren list može koristiti kao povrće. Od lipovog drveta proizvodi se aktivan ugalj velike adsorptivne moći. U lipovom semenu ima masnog ulja sličnog maslinovom. U fitoterapiji se kao biljna lekovita sirovina upotrebljavaju osušene žuto-zelene cvasti. Cvetovi drugih, ukrasnih vrsta lipa manje su prijatnog ukusa i mirisa i smatraju se falsifikatima. Za lek se beru cvetovi u vreme kada se otvore i pre nego što ostare i promene boju. Suše se u hladu, na prozračnom mestu, najbolje na tavanu. Cvetovi sušenjem moraju zadržati svoju prirodnu boju i prijatan miris. U narodnoj medicini se lipa koristi i kao prijatan napitak, za poboljšanje izlučivanja mokrace iz organizma, kao blago sredstvo protiv grčeva i za umirenje. Koristi se i za izradu kozmetičkih preparata. Prijatan miris potiče od male količine etarskog ulja. Topao čaj od lipe povećava temperaturu tela i pomaže imunom sistemu da se izbori protiv infekcije. U nekim zemljama lipa se zvanično koristi za lečenje prehlada i kašlja kao posledice prehlade. Čaj od lipovog cveta je od davnina poznat kao "nektar kraljeva", što zbog slatkog ukusa, što kao lek (deca bi trebalo da uzimaju 1/3 doze čaja ili tinkture koja se preporučuje odraslim).

SAVET
Kupka:

Skuvajte 3 šake cvetova lipe u litar vode, procedite, sipajte u kadu sa vodom pre kupanja. Ova kupka smiruje bebe i decu pre spavanja.
Za opekotine i rane:Poparite 1 l vrele vode 100 g cveta ili lista lipe, ostavite poklopljeno 3 sata, procedite, napravite obloge i stavite na povređeno mesto. Zimi (kad nema lista i cveta) može da se upotrebi mlada kora - iseckajte 100 g kore, kuvajte 1 sat, sačekajte 3 sata, procedite i napravite obloge.
iz knjige mog pradede Dr Jovana Tucakova "Lečenje biljem"

Sarmice

500 g belog kukuruznog brašna, 3 dl jogurta, 3-4 kašike kajmaka, mlado lišće lipe, suvi biljni začin, so.

Listove lipe poparite vrelom vodom i ocedite. Brašno posolite, dodajte biljni začin i zamesite sa jogurtom i 2 kašike kajmaka (pripremljena masa mora da bude tvrda). Zavijte sarmice, poređajte ih u vatrostalnu posudu i ispecite u rerni. Vruće sarmice prelijte preostalim kajmakom.