Neiskorišćena riznica

Bundeva je jednogodišnja, zeljasta biljka koja vodi poreklo iz Centralne Amerike. U Evropu doneta je u XVI veku, a arheolozi su pronašli dokaze stare 4000 godina o kulturi gajenja ove biljke. Gaji se radi ploda i semenki iz kojih se, hladnim postupkom, cedi ulje. Cveta u julu i avgustu, a sazreva u septembru i oktobru. Svaki dan cvetaju drugi cvetovi. Selekcioni rad, industrijsko gajenje i prerada razvijeni su u SAD, Rusiji, Nemačkoj i Mađarskoj. Tradicionalno se gaji i manufakturno prerađuje seme u Sloveniji i Hrvatskoj. U ishrani ljudi se koristi pečena i kuvana, a seme u vidu ulja ili pečeno. Ulje se u lečenju i kulinarstvu koristi bez preterane termičke obrade, jer je maksimalna temperatura 100°C. U tradicionalnom isceljivanju, plod se preporučuje kao diuretik, osobama obolelim od reume, gihta, zapaljenja bubrega i mokraćne bešike. Dijetalna je hrana za gojazne osobe i dijabetičare, kao i onima sa oboljenjem želuca i tankih creva i kod pojave krvavih proliva. Protiv upale jajnika i problema menopauze treba je redovnije, u većoj količini, jesti i piti njen sok. Zapaženo je da bundeva dobro čini i obolelima od psorijaze (diuretsko dejstvo). Kod zapaljenja bubrega ili bešike savetuje se svakodnevni obrok od dinstane, neslane, bundeve sa malo paradajza i seckanog crnog luka koji je začinjen kašikom pavlake. Za ublažavanje bolova od proširenih vena treba je sveže nastruganu staviti kao oblog, te držati duže privijenu. Seme se koristi za lečenje hipertrofirane prostate, kada ga treba – svakodnevno - presnog jesti. Najčešće se preporučuje kao antihelmintik pri pojavi dečijih glista i pantljičare. Ljuštenjem semena uobičajene bundeve, ne treba uklanjati tanku, srebrno-zelenkastu pokožicu, jer se u njoj nalazi najviše lekovitih sastojaka, dok uljane sorte nemaju ljusku već samo prozračnu semenjaču. Konzumiranje ulja u svakodnevnoj ishrani praktikuje na severozapadu Balkana i srednjoj Evropi (u Sloveniji postoje male, porodične, uljare čije ulje se visoko vrednuje na tržištu – čak, u dvostrukom odnosu prema maslinovom, te se razređuje drugim, jeftinijim biljnim uljima u razmeri 1:1). Za isceljivanje rana, opekotina i ispucale kože preporučuje se mazanje kvalitetnim uljem. Ulje je dobar medijum za ekstrahovanje lekovitog bilja na niskim temperaturama i spravljanje melema i kozmetičkih preparata. Ulje semena bundeve sadrži vitamine A, B1, B2, B6, C, D, E, K i minerale (kalcijum, magnezijum, kalijum, cink, kao dominantne mineralne sastojke). Ulje semena bundeve bogato je omega 3 i omega 6 esencijalnim masnim kiselinama koje povećavaju energiju organizma, poboljšavaju zdravlje reproduktivnih organa i obezbeđuju lep izgled kože i bolju funkciju centralnog nervnog sistema. U Štajerskoj, ulje bundevinog semena (Kürbiskernöl, Kernöl) proizvodi se na poseban način u jesen. Seme golice se ručno odvaja iz bundeve, pere i suši. Potom se zagreva par minuta na 60°C. Zatim se seme presuje hladnim postupkom. Od 2,5 kg semena golice dobija se 1 kg ulja.
SAVET
Sicilijanska salata od sveže bundeve
Narendajte bundevu. Dodajte so, biber, mirisne začine u prahu (kadulja, ruzmarin, majčina dušica, origano ili njihove mešavine) po ukusu, domaće vinsko ili jabukovo sirće i maslinovo ulje (u osnovni recept možete dodati i drugo, salatno povrće!). Služite uz meso pečeno na žaru.

Sok od bundeve
Sastojci: 20 g limuntusa, 7 litara vode, 2 kg šećera i 3 kg bundeve.
Priprema: Očišćenu i isečenu bundevu stavite u šerpu zajedno sa šećerom i nalijte vodu, te kuvajte dok ne omekša. Propasirajte bundevu sa vodom od kuvanja, dodajte limuntus, promešajte i sipajte u staklene boce. Najbolje je da vreo sok sipate u zagrejane, sterilisane boce, koje zatvorite celofanom i umotate u ćebad, dok se ne ohlade.