Herbal bath

Po legendi, zraci sunca su "uhvaćeni" u cvetu lipe, pa kada neko popije lipov čaj toplota sunca ulazi u organizam, izaziva znojenje i oslobađa telo groznice. Osim ove lekovite osobine, lipa se u narodnoj medicini koristila i u slučaju drugih zdravstvenih tegoba, pa čak i anksioznosti i nervoze.Neka istraživanja su potvrdila da čaj od lipovog cveta pomaže onima koji imaju blage probleme sa bešikom, uznemiren stomak ili dispepsiju (loše varenje), kao i gastrokariološki sindrom (prekomerna količina gasova dovodi do toga da želudac pritiska donji deo srca). Različiti delovi lipe se koriste u lekovite svrhe - cvet protiv prehlade, kašalja, bronhitisa, infektivnih bolesti, glavobolje (posebno migrene), kao diuretik (povećava proizvodnju urina), da smanji spazam i kao sedativ, čaj od lista za probleme sa crevima, obloge za čireve, a kora u slučaju problema sa bešikom i protiv celulita. Bela lipa je listopadno drvo sa širokom i gusto razgranatom krošnjom, visoko do 25 metara. Listovi...

Hajdučka trava je dobila ime po hajducima, koji su, kako se verovalo, u platnenoj vrećici nosili ovu biljku svuda sa sobom kako bi što lakše zalečili rane. Botaničko ime (achilea millefolium ) je dobila prema grčkom junaku Ahilu –Achillea, i ima značenje da daje snagu.  Hajdučka trava ili hajdučica, kostrijet, romonika, je dugovečna zeljasta, vrlo obična biljka, koja kod nas raste svuda na suvim mestima kao korov, a potiče iz oblasti Kavkaza i Male Azije. Stabljika je prava, nerazgranata, do 80 cm visoka, vrlo čvrsta i obrasla dugačkim listovima, koji su višestruko vrlo sitno i fino kitnjasto-perasto deljeni kao najfinija čipka. Cvetne glavice su sitne i bele, ponekad malo ružičaste, udružene u cvasti na vrhu ogranaka stabljike i raspoređene u obliku štita. Cveta celog leta. Mirisa je svojstvenog, malo aromatičnog, a ukusa gorkog. Ova lekovita biljka ubraja se u gorke čajeve. Hajdučka trava ili stolisnik u narodnoj medicini najčešće se upotrebljava za ublažavanje bola i ...

Listovi, cvetovi, celi nadzemni delovi biljke pripremaju se u toploj, prokuvanoj vodi ( ali ne i ključaloj vodi), dok se korenje, plodovi, kore, rizomi pripremaju u hladnoj vodi: jedna supena kašika čaja prelije se sa dva decilitara hladne vode i zagreva do ključanja, zatim se ostavi da stoji trideset minuta. Osim sušenih plodova, lekoviti su i drugi delovi biljaka: listovi divljih jagoda, malina, kupina i peteljke trešanja i višanja. Zahvaljujući taninu čajevi od voćnih listova koriste se kao lek kod blagih proliva, za grgoljenje kod upale usta i grla. Čajevi od peteljki trešanja i višanja su diuretik, a u osušenim plodovima voća zadržava se velika količina vitamina C, kao i drugih vitamina. Čaj od plodova suvog voća može se zasladiti medom uz dodatak limuna. IZUZECI: Sena: Kašika sene se potopi u 2 dl hladne (prokuvane) vode i ostavi da odstoji 8 sati. Čaj se procedi i pije jednom dnevno nezaslađen. Imela: Kašika čaja se potopi u 2 dl hladne...

Zova je u narodu poznata i kao bagza, baz, baza, bazgovina, crna bazga i zovika. Zova raste kao grm ili drvo čija visina dostiže od 3 do 10 metara. Na donjem delu stabla kora je svetlo braon boje, a u gornjem delu sivo bela, pomalo izbrazdana i bradavičasta. Cvetovi su bele ili žuto bele boje iz kojih se razvijaju bobice koje su na početku zelene, zatim crveno smeđe i na kraju sazrevanja sjajno crne boje. Bobice su male i sočne. U jednoj bajci koju je napisao Andersen, bolesnom dečaku koji leži u postelji učinilo se da je iz čajnika izašao duh jedne simpatične i dobroćudne bakice koju je pisac nazvao Bazgova majčica. Ona je umirila i zabavljala dečaka svojim zanimljivim pričama koje su ga odvele u san. Kada se sutradan probudio dečak više nije bio bolestan. Topli čaj od zove ili bazge kao se ova biljka još naziva snižava temperaturu i pomaže nam da lakše savladamo bolest. Ovom malom drvetu ili većem žbunu pripisivana čudesna magičan svojstva. U njegovim krošnjama živele s...

Šipak ili divlja ruža, pasja ruža, srbiguzica, šipurina... je trajan grm visine 2 - 3 metra, a od davnina poznat je u medicini, s tim što je nekada služio kao hrana siromašnim slojevima. I danas ga narod upotrebljava za lečenje zubobolje, bolesti bubrega, dizenterije i padavice. Danas se od šipka pravi kompot, salata, kolači, supe... Još su stari rimljani verovali da šipak leči bes(?!). Šipak je pun dlakavih plodova. Međutim od šipka se u proleće skupljaju latice pa se od njih pravi slatko ili džem, koji se uzima tri puta dnevno po kašičicu. Ovaj lek leči sve plućne bolesti. Takođe, latice se koriste u pravljenju salata, jedu se sa jogurtom. Listovi divlje ruže su bogat izvor vitamina C pa se, dok su mladi, beru i suše za pripremu vitaminskih čajeva. U šipku ima deset puta više vitamina C nego u limunu! Samo jedna šoljica čaja od šipka zadovoljava sve dnevne potrebe čoveka za vitaminom C. Posebno je važno reći da se kuvanje šipka ne gubi ovaj vrlo važa...

Ricinus ili skočac, crveni čičak, kpelj biljka, Hristova palma, je jednogodišnja ili dvogodišnja biljka s jako razvijenim ograncima, u tropskim područjima naraste  od 10 do 12 m, a u našem podneblju od 0,5 do 2 m. Listovi su veliki, dekorativni i tokom sezone menjaju boju od zelene do crvenkaste. Cvetovi su neugledni, sitni, bele boje, jednospolni, a razvijaju se u velikim cvastima. U plodu se nalaze tri semenke, po obliku slične sitnom pasulju. Omotač semenki je tvrd,  gladak i pegav. Ova biljka je bez naročitog mirisa, a semenke su prijatnog ukusa, koji podseća na kikiriki. Od ove biljke, koju najčešće srećemo bo baštama naših baka, lekovito je samo ulje iz semenki. Dobija se hladnim presovanjem semenki biljke.U narodnoj  medicini ricinus je, odnosno njegovo ulje, tradicionalno sredstvo u lečenju opstipacije i tegoba creva, hemeroida, analnih fistula, polipa u crevima, katara želuca i creva. Koristi se u lečenju otečene jetre i slezene, groznice, glavobolje, lumbag...

Hibiskus je uglavnom poznat po svojim prelepim cvetovima i kao osnovni sastojak većini čajnih mešavina, ali nedovoljno poznata njegova lekovitost. Zbog prisustva velike količine vitamina C i flavonoida, hibiskus ima jako antioksidativno delovanje, pa poboljšava imunitet. Stoga se čaj od ove biljke naročito preporučuje zimi, u vreme prehlada i gripa, jer snažno utiče na oporavak organizma. Posebno je cenjen indijskoj tradicionalnoj medicini, kao i kineskoj narodnoj medicini. Hibiskus je žbunasta jednogodišnja biljka, a našim krajevima cveta u periodu od jula do septembra. Iako se gaji u celom svetu, prirodno stanište hibiskusa su topli i umereni, suptropski i tropski regioni. Poreklom je sa prostora današnje Indije i Kine, a smatra se da je u Evropu stigao 1731. godine, po povratku biologa sa istraživačkih pohoda u Aziji. Rod hibiskusa, koji sadrži preko dvesta vrsta, pripada porodici slezova. Delovi cveta koriste se za pravljenje popularnog pića u Egiptu koje se naziva karkade. Razni d...