Herbal bath

Kopriva (žara, pasja kupina...) je korovska biljka cenjena kako u narodnoj  tako i u naučnoj medicini. Novija istraživanja su pokazala opravdanost vekovne upotrebe koprive, preporučuje se u svakodnevnoj ishrani, ali ništa manje nije važna u preventivi, fitoterapiji, ali i u kozmetici. U fitoterapiji se koristi list i koren. List se bere u proleće i to mlad i zdrav, suši u tankom sloju u hladu, da bi sačuvao svoju zelenu boju. Koren je najbolji izvađen u jesen. Opere se od zemlje i suši na suncu ili sušari. U narodnoj medicini kopriva ima široku primenu što ukazuje na ogromno poverenje naroda u njene lekovite vrednosti. Te tako postoji verovanje da se treba na Đurđevdan kupati u vodi u kojoj je potopljena kopriva „zdravlja radi”. Takođe, koprivu treba davati i stoci „radi zdravlja i obilja u mleku”. Narodna verovanja kažu i da se zbog jake apotropajske moći koristi u zaštiti i čoveka i životinja: Porodilji se meće u jastuk da je brani od „senk...

Maslačak je poreklom iz Evrope i severne Azije, ali je sa svojim zlatnožutim cvetovima, odavno već je osvojio celi svet. Zbog svog izrazito aromatično-gorkog ukusa ovoj biljci su davali mnoga imena: gorko zelje, radič, žutenica, mlečnjak ( zbog gustog, belog soka ), a mnogi su ga lekari slavili kao neobično dragocenu biljku koja povećava apetit. Svima je poznato da se od maslačka prave vrlo ukusne salate, te ga već više doživljavamo kao povrće nego kao divlju biljku. Često se njegovi listovi i cvetovi kuvaju kao zdrava "lešo" hrana, a takođe se mešaju sa španatom, blitvom i ostalim povrćem. Ali od njega se pravi i odličan čaj, za koji se stabljike i listovi kuvaju zajedno s korenom. Prava mala, zlatna apoteka koja nam je nadomak ruke, baš u proleće, kad je organizmu mnogostruko potrebno vratiti snagu, naročito nakon gripe i drugih prehlada i viroza koje caruju u zimskim mesecima. Iako je prepoznat i cenjen kao diuretik, vremenom se videlo da maslačak deluje na organi...

U Kini je u upotrebi više od 5000 godina, a poznata je i stara kineska poslovica da je “bolje 3 dana bez hrane, nego 1 bez čaja”. Zeleni čaj možete da konzumirate sa limunom ili da ga mešate sa drugim aromatičnim biljem radi neutralizacije gorkog ukusa. Zeleni čaj je drvenasta biljka rasprostranjena na dalekom istoku, posebno u Kini i Japanu. Od 19. veka proširila se u ostale tropske i suptropske predele. Izraste do 3 m visoko i obrastao je duguljastim, zimzelenim lišćem. U lišću su zastupljene bioaktivne materije: tein, teobromin, teofilin i eterično ulje, radi kojih se i gaji ova biljka. On sadrži fluoride, koji sprečavaju razvoj karijesa. Bogat je antioksidansima, koji sprečavaju razvoj oštećenja ćelija u organizmu. Koristi se kod infekcija, prehlada smanjujući oštećenja ćelija pod dejstvom virusa. Preparati zelenog čaja se primenjuju lokalno za tretman virusnih infekcija (groznica - herpes virus, polne bradavice). Ako imate problema sa zadahom iz usta, ranicama u usnoj duplji ili č...

Majčina dušica s pravom nosi najsvetlije ime, koje govori da je to biljka za žene. Skoro na svim jezicima ona se isto zove. Legende kažu da je ova biljka dobila naziv po Bogorodici koja se na njoj odmarala u vreme begstva u Egipat. Majčina dušica, timijan ili tamjanika, bila je poznata još kod starih Egipćana koji su je koristili kao komponentu u sredstvu za balzamovanje. Raste u Srbiji, Grčkoj, Severnoj Africi, Malti, na Novom Zelandu... Ova biljka je trajna, grmolika visine do 30 cm. Ima cvetove koji su roza do lila boje, koji kada formiraju cvast daju aromatičan i ugodan miris. Lekoviti sastojci se nalaze isključivo u listu i cvetu biljke. Ova biljka ima svojstva analgetika, antireumatika, antiseptika, stimulanta, tonika... Ima svojstvo da zaustavlja razvoj patogenih klica, a neke i uništava. Eterično ulje majčine dušice pozitivno deluje na kardiovaskularni sistem, jer normalizuje srčani rad, jača nerve, popravlja raspoloženje, pomaže kod nesanice... Čajevi od ove biljke bl...

Kakao je prvi doneo u Evropu Kristofer kolumbo 1502. godine iz Amerike. Tamo su domaćini od te biljke pravili piće, koje se dopadalo španskim kolonizatorima. Kakao se dobija od zrna kakaovca. Kakaovac je zimzeleno drvo koje se može sresti u tropskim šumama Amerike. Od zrna se dobija kakao puter koji se kombinuje sa šećerom, mlekom i mlečnim proizvodima, vanilijom, i emulgatorima kao što je soja lecitin. Razlog za ovo je jednostavan - čokolada koja se tako dobija ima mnogo bolji ukus od početnog gorkog zrna kakaoa. Biljka kakaoa sadrži fitohemikalije, a to su korisne supstance i grupa ovih jedinjenja se zovu flavonoidi. Njihovo prisustvo nam govori da je drvo kakao -a  puno antioksidanasa sposobnih da deluju preventivno nasuprot mnogim bolestima. Flavonoidi su prisutni i u vinu kao i u zelenom čaju i u još nekim vrstama hrane, ali je njihova koncentracija u kakao plodu izuzetno visoka. Poznato je da kakao stimuliše lučenje serotonina u mozgu, a serotonin je uprav...

Biljka za sto bolesti Među domaćim lekovitim biljkama neven zauzima, veoma visoko mesto. Po svojoj lekovitosti spada među biljke koje pomažu u lečenju kanceroznih tumora i raka. Neven se može naći po seoskim baštama, a ponekad i na gomili šuta, dostiže visinu do 60 cm. Cvetovi su žute do narandžastožute boje, stabljika i listovi sočni i lepljivi. U starom Rimu verovalo se da su cvetovi nevena nikli na grobu jedne devojke koja je umrla od tuge, nesrećno zaljubljene u jednog rimskog mladića. Nauka je, međutim, pokazala da ova divna legenda o zabranjenoj ljubavi nije tačna i da je ova biljka poreklom iz Indije. Neven je jedna od najšire korišćenih biljaka u fitoterapiji , narodnim običajima i magiji naroda širom sveta. U narodnoj medicini se skupljaju i koriste cvet, stabljika i list. Neven pročišćava krv, pomaže kod zarazne žutice, podstiče cirkulaciu i ubrzava zarastanje rana. Kod obolenja zarazne žutice, pokazalo se da dve šolje čaja dnevno čine čuda. Sem...

Bor je pored jela najrasprostranjeniji četinar na našim prostorima. Često se koristi u narodnoj medicini, jer gotovo svi njegovi delovi imaju lekovita svojstva. Iglice su prepune vitamina, smola pomaže u lečenju reumatizma, dok su pupoljci blagotvorni za grlo. Bor ima stablo koje može da poraste više od 10 metara. Dok je mlađi, njegove grane i deblo su prekriveni smeđecrvenkastom korom koja posle postaje sivosmeđa. Grane se šire u obliku kišobrana. Iglice bora su sastavljene u čupercima po dve, duge su od pet do šest centimetara, a boja im je sivozelena. Cvetovi su jednodomni. Iz ženskih cvetova se oblikuju mali češeri, koji u početku imaju crvenkastu, a posle smeđu boju i postaju drvenasti. Za lek se upotrebljavaju mali izdanci i iglice. Iglice bora, kao i sve iglice četinara, treba upotrebljavati neposredno posle branja, jer se vitamin C gubi sušenjem, tako da iglice koje se čuvaju više od godinu dana potpuno izgube svoja lekovita svojstva. Mladi izdanci ovog drveta koriste se u l...