Herbal bath

  (https://siscovanilla.blogspot.com/2013/05/the-lucky-lychee.html) Liči (Lychee) ili Kineska trešnja izgledom podseća na zmajevo jaje: spolja ima grubu, blagu bockavu koru, koja se lako skida sakrivajući gotovo želatinastu sredinu u kojoj je čvrsto seme. Ukusna i sočna, ova biljka je vesnik leta, a raste u kineskim provincijama Kvangtung i Fukien. Zimzeleno stablo biljke naraste i do 12 metara, a zapisi kažu da se prvi put pominje 2000. pre nove ere. U Kini je smatraju simbolom sreće. Postoji preko 100 sorti ličija.  Kineska trešnja je u Europu stigla zahvaljujući Francuzima, te u toj državi počinje da raste u 18. veku. Od ove biljke se spravlja gotovo sve i odlično se druži sa ostalim voće. Najbolji prijatelji su joj ipak obična trešnja, mango i dinja. Liči je prirodni borac protiv raka, kako kažu istraživanja,sprečava razvoj ćelija raka. Oligonol, koji se nalazi u ličiju, ima antioksidantna i antivirusna dejstva. Liči, kao i citrusne voćke, ima mnogo vitamina C, čak 40 odsto više od

Sunčevi zraci, razna zagađenja iz vazduha, vetar, dim cigareta, alkohol ...  smanjuju količinu kolagena i elastina u koži. Posledice se  manifestuju u vidu fleka, staračkih pega i neprivlačnih bora. Nije zanemarljiv uticaj slobodnih radikala, jer su glavni krivci za starenje i propadanje kože. Oštećenja nastala navedenim uticajima se mogu sprečiti prirodnim putem, kao što je korišćenjem beta karotena. Beta karoten je pigment iz kojeg organizam stvara vitamin A, najznačajniji vitamin za zdravlje i lepotu kože. Herbalbath tonik za lice sadrži biljna ulja, koja vraćaju elastičnost koži, hraneći ćelije sprečavajući njihovo propadanje, beta karoten i lecitin. Tonik se ne ispiri i ne služi za skidanje šminke . On neguje i regeneriše dehidriranu, izboranu i iscrpljenu kožu, održava vlažnost, mekoću i elastičnost kože. Lecitin deluje kao emulgator masti i na taj način omogućava lakše matabolisanje i sprečava nakupljanje masti na zidovima krvnih sudova, u jetri, taloženje u masnom

Da li dovoljno poznajemo prirodu oko nas? Koje su njene dobre, a koje loše odlike? Koliko blagodeti iz prirode možemo da iskoristimo da bi unapredili svoje zdravlje i samim tim i život?  (tekst: autor Irma Mićanović ; 09. Apr 2019; objavljeno na: https://www.iserbia.rs/) Odgovor na ova pitanja pronašli smo kod Vanje Marčić Sulomar. Direktni potomak poznatog doktora nauka, travara i farmaceuta Jovana Tucakova, ova mlada mama u svom stanu u Novom Sadu izučava biljke i pravi prirodnu kozmetiku za svoju porodicu i odgovarajuće tržište. Kako je krenulo interesovanje za izučavanje bilja i spravljanje preparata na prirodnoj osnovi? Ja sam ceo život u ovome. Zahvaljujući mom pradedi, koji je bio travar i autor prvog udžbenika farmakognozije na srpskom jeziku, oduvek sam se interesovala za biljke i njihova svojstva. Pravu formu svojoj

Samo prošle godine na teritoriji opštine Kula otrovano je 529 košnica. Najčešći uzročnik uginuća pčela su pesticidi kojima se tretiraju poljoprivredne kulture i usled prakse zaprašivanja krpelja i komaraca iz vazduha. Kako bi se to izbeglo stručnjaci savetuju da se biljke prskaju uveče ili tokom noći. Ali, nije dovoljno samo to znati. Mora da se zna da se voćnjak ne prska nikada, znači ni noću, kada u njemu ima korova koji cveta. Jer tada pčela neće uzeti pesticid iz voćnjaka, ali hoće sa korova koji cveta. Tada će se pčela otrovati od korova. Kada je u pitanju uljana repica, treba znati da nju sve napada, jer je kupusnjača koja je ukusna. Ali, ni ona se ne tretira kada cveta. Ona se štiti pre cvetanja. Prskati je u cvetanju je glupost, jer tada više ne može ništa da se uradi. Šteta je već učinjena. Sjajnik koji napada uljanu repicu jede polen. Prskati uljanu repicu protiv sjajnika kada ona procveta je bespotrebno. Pčele su najbolji pokazatelj bezbedne životne sredine za čoveka,

Promena temperatura najčešće remeti opšte zdravlje i utiče na imunitet kod ljudi, posebno dece. Tako je i moje "nazeblo" na +34 stepena "zahvaljujući" promeni temperatura - ona u stanu i spoljna. Tražeći šta bi moglo da joj olakša tegobe napravila sam mast koja se utrljava na kožu grudi i stavlja pod nos, kako bi se pročistili disajni putevi, najpre. Inače, prehlada (nazeb) je zarazna bolest koju izazivaju rinovirusi i prenosi kapljično ili preko pljuvačke, tokom razgovora, kijanja, kašljanja ili poljubaca zaražene osobe sa drugom. Rinovirusima smeta kisela sredina i temperatura 37 i više. Zato oni vole da se nasele u sluzokožu nosa, jer je tamo temperatura oko 33. Prave vodenasto curenje iz nosa i zapušen nos i suzenje očiju. Često prave glavobolju. Prehlada uglavnom prolazi za 2-4 dana uz tople čajeve, sveže voće i povrće, vitamin C, dekongestive nosne sluzokože (kapi za nos koje smanjuju zapušenost nosa), aspirin, paracetamol, brufen i dosta sna. Možete se

Biljke, iako za većinu lekovite, kod pojedinaca izazivaju alergije, te vam predstavljam kalendar cvetanja onih vrsta na koje su zabeleženi reakcije u vidu crvenila po telu, respiratornih poteškoća ili pak crvanilo sluznice i pojave suza. U martu mesecu beleže se visoke koncentracije polena biljaka: jove, leske i tise . LESKA (Corylus): Predstavlja razgranat listopadni žbun, nekad manje drvo do 7 metara visine. Kod nas široko rasprostranjena u svim krajevima zemlje. Pripada familiji Betulaceae. Kora stabla je glatka i svetla. Listovi su okruglastog do široko jajolikog oblika, tamnozelene boje. Cveta u februaru – martu mesecu. Ženski cvetovi su u malim cvastima, sličnim pupoljku iz kojih za vreme cvetanja, vire samo crvenkasti žigovi. Muški cvetovi su u visećim cilindričnim resama, formiraju se tokom jeseni. Plod je lešnik okruglog ili jajastog oblika koji sazreva u septembru. Lešnik kao drvo predstavlja simbol analitičkog uma, izvanrednog pamćenja i sposobnosti prenošenja znan