Zašto treba da pravite svoj sapun?

Prilikom pisanja ove najave i obrazloženja setih se rečenice koju su mi mnogi postavljali: zašto da se kupuju ili prave domaći sapuni kada oni u dućanima lepše izgledaju, jače mirišu i cena im je prihvatljivija.

Setila sam se i izjave, ne znam ko je autor iste, a koja glasi – uspeh šale samo delimično leži u ustima onoga ko priča. Mnogo više leži u ušima onoga ko sluša.

I to jeste deo odgovora na gore postavljeno pitanje. Mozak potrošača je programiran da hvata zvučne reči koje su rešenje za probleme sa kojima se susreće taj potencijalni kupac. Gotovo sve je u višegodišnjem reklamiranju: pojedini sapuni, praškovi ili gelovi za tuširanje su čarobni, jer „svi oni u sebi sadrže anti age supstance, trenutno rešavaju probleme nastale na koži lica koja će biti svilenkasta ili svojim super sastavom razbijaju skorele fleke“.

I na koncu, sve ih kao potrošači testiramo i uglavnom ne budemo zadovoljni učinkom, ali ne odustajemo, pa prelazimo na novo izreklamiran proizvod.

I tako u krug. A, sapun koji je ručno rađen nema tu vrstu reklame, jer ona košta, a koštaju i sirovine, pa se sapundžije pre odlučuju za kvalitetniju supstancu nego za sekund na nekom elektronskom mediju.

A savremeni svet funkcioniše po principu: ako te nije bilo na TV isto je kao da se ni ne baviš tim poslom. Ako nemaš tag na fotki kao da ni ne postojiš.

No jedno je sigurno, nijedna industrija nije ponudila rešenja za posledice koje nastanu, najčešće kod dece, usled korišćenja sapuna/gelova za tuširanje sa „trake“ kao što su preterano isušivanje kože, svrab, iritacija ili crvenilo.

Ne tvrdim ni da su naše babe znale odgovor na ovo pitanje, ali su znale da na kožu lica ili tela neće staviti ono što ne bi pojele. Zašto? Jednostavno, koža je najveći ljudski organ. Pa ako ne biste trovali digestivni trakt, zašto bi kožu?

No prosečan potrošač je ubijen u pojam i nafilovan budalaštinama, iako se često hvalimo kako smo pametniji Amerikanaca, Nemaca, Kanađana... Međutim, svi oni cene ručni rad, garantovani kvalitet iza koga stoji ime i lik proizvođača. Ovde to nije na ceni.

Dugo već pišem o biljkama koje koristim, mnoge sam obučila da naprave svoj sapun, držim predavanja, bila sam TV i imam tag na fotkama 😊

Pokušaću još jednom da vam približim zašto je važno da naučite da pravite ili koristite, bar, sapune domaće izrade.

                    Dubok naklon njegovom veličanstvu – domaćem sapunu

Malo hemije kao uvod:
Sapuni su alkalne soli viših masnih kiselina, koje se dobijaju procesom saponifikacije prirodnih ulja i masti sa jakim rastvorom baze. Za čvrste sapune se kao baza najčešće koristi natrijum hidroksid, dok se za tečne upotrebljava kalijum hidroksid. Sapun pere zahvaljujući specifičnoj strukturi molekula - a koji imaju hidrofilni deo, rastvorljiv u vodi i hidrofobni deo, koji rastvara nepolarne molekule masti, odnosno nečistoće.

Sada onaj važniji deo Vama kao potrošačima. Da li ste uspeli da odgonetnete sastav sa industrijskog sapuna, a koji je naveden na omotu istog?

Po pravilu to su nazivi sintetičkih produkata, nerazumljivih hemijskih skraćenica, tu i tamo latinskih naziva i slično. Verujem da većina, a uglavnom ni ja, ne razumem šta navedeno znači. Međutim, industrija se pobrinula i marketinški odlično odradila posao, na front – najvidljiviji deo proizvoda izvukla je naziv do dva prihvatljive sirovine, kao npr. med i mleko.

Kupac najpre pogleda pakovanje, pročita to „boldovano“, pomiriše i pogleda cenu. Ukratko industrijski „sapun“ je „od“ meda i mleka, lepog je mirisa i jevtin je. Zaključak: kupljen je!

A šta je ustvari kupljeno?

Industrijski „sapuni“ su uglavnom hemijska jedinjenja deterdženata, supstanci koje imaju sposobnost čišćenja, ali nisu sapuni. Deterdženti su dobri za sudove i sanitarije, ali ne i za našu kožu!

Kako bi te supstance lepo izgledale i mirisale, dodaju im se razni aditivi, uglavnom sintetički, koji takođe nisu dobri za našu kožu.

U njima često mogu da se nađu i fosfati koji su u Americi zabranjeni, a u EU im je upotreba ograničena. Posledica dugotrajne upotrebe ovih supstanci je trajno isušivanje kože, česte iritacije, svrab, crvenilo, ekcemi...

Za razliku od industrije, sapundžije sa ponosom ističu sastav, jer znaju kakvo zadovoljstvo pričinjava kada se napravi kvalitetan domaći sapun.

Za izradu domaćeg sapuna postoji: hladni proces, vrući proces i french milling postupak, a o svemu tome na obukama.

O terminima  i uslovima obuke detaljnije na:

060/7251576 ili na https://www.facebook.com/herbalbathnovisad/

Vidimo se i čujemo!