Biljka koja otključava prolećno nebo

   Posle duže pauze, a sa naznakama lepog vremena koje bi trebalo da prati kalednarski proleće danas ću Vam pisati o pravom vesniku ovog godišnjeg doba. Jagorčevina je jedan od prvi pokazatelja da je proleće stiglo, počinje da cveta početkom aprila, a bere se sve do kraja maja. Pored lepog i raskošnog izgleda cvetovi ove biljke su slatkasti, a koren kada se osuši, po mirisu, podseća na anis. Listovi jagorčevine se mogu koristiti za pripremu salata, ali i pripremu jela sa spanačem, zeljem ili barenim krompirom, a zajedno sa korenom i cvetom služe kao lek.
   Ova biljka poznata je i u Jevanđelju po Mateji. U kome je zapisano da kada je sveti Petar ispustio ključeve carstva nebeskog na mestu gde su oni pali iznikla je jagorčevina. Zbog toga je Nemci nazivaju i Petrovim ključem, a u narodu je usađeno verovanje da jagorčevina otvara prolećno nebo. Ona je simbol vere, rađanja, postojanosti i trajanja. U Irskoj i Velsu smatra se čarobnom biljkom, ona je i simbol engleske oblasti Eseks, a nalazi se i na grbu engleskog grada Barfilda. jagorčevina se odavnina koristi za izradu vina, što je i danas jako popularno na ostrvu - Velikoj Britaniji. Keltski sveštenici, druidi, smatrali su jagorčevinu čarobnom biljkom koja u rukama odabranih ili će biti spas i put u obećano, ali ako se pogrešo upotrebi, vodi u propast.
   Jagorčevina (primula officinallis) poznata je i kao jaglika, kunjavac, jaglac, jagorčika. Raste po poljima i proplancima, u brdskim predelima, a vrlo retko u dolinama. Rod obuhvata oko 300 vrsta jagorčevine, u Srbiji je prisutno oko 5 od kojih se samo jedna koristi u fitoterapiji (primulla veris) i nešto ređe primulla elatior. Razlika ove dve vrste u boji cvetova, prvoj je krunica tamnožuta, a druga je bledožuta. Obe vrste su rasprostranjene u evropi, istočnoj Aziji i na Kavkazu.
Koren jagorčevine se, zbog svog hemijskog sastava, koristi za olakšavanje izbacivanje sekreta, kod bronhitisa, kašlja i upala dijasnih puteva. Cvet se koristi i kao lek za umirenje, depresije, histerije, kod stanja straha, ali pomaže i kod lakših bolesti srca. Koristi se i za lečenje bubrežnih i mokraćno-urinarnih tegoba, kod migrena i nesanice.
   Ova prelepa biljka može i da izazove alergijske reakcije i manje stomačne tegobe pa se ne preporučuje osobama koje imaju čir na želucu, a trebalo bi i da je izbegavaju trudnice i porodilje.
SAVET I:
Čaj protiv prolećnog umora
Usitniti u avanu 10gr sušenog korena jagorčevine, 10gr cvetova majčine dušice i 10gr anisa. Mešavinu preliti šoljom vrele prokuvane vode (ne kipuće). Ostaviti da odstoji 20 -tak minuta i procediti. Piti po jednu šolju dnevno.
SAVET II:
Čaj protiv prehlade i suvog kašlja
U šerpu staviti 50 gr usitnjenih cvetova jagorčevine, preliti sa 1 litrom vrele prokuvane vode (ne kipućom) i ostaviti da odstoji pola sata. Procediti i piti po pet šoljica (1 dl) dnevno.


ZANIMLJIVOST:
"Dama sa jagorčevinom" nastala je između 1475. i 1485. godine, a uradio ju je umetnik Andrea del Verokio.  Do danas nije utvrđeno koje ta dama, ali se pominje mogućnost da je u pitanju Lukrecija Donati dvorska dama i ljubavnica Lorenca Veličanstvenog. Međutim, sumnja se da je u pitanju Đinevra Benči koju je portretisao Leonardo da Vinči. S druge strane, kada su stručnjaci upoređivali Leonardov i Verokijev rad uočili su neverovatno sličnost između ovih dama.