Zečja soca
U narodu poznata i kao žuta detelina ili zečja detelina svojim svetlozelenim listovima i nežno belim cvetovima kao tepih prekriva tlo listopadnih i zimzelenih šuma, a sve se češće sadi i po vrtovima ili pak u žardinjerama. Naziv joj potiče od grčkih reči oxys – kiseo i hals – so. Ova biljka voli kvalitetnu zemlju, ali ima sposobnost da „preradi“ tačnije obogati zemljište na kojem se posadi. Kisela detelina je zimzelena višegodišnja biljka koja naraste od 5 do 12 santimetara. Lišće joj je u obliku trolista, dok su joj cvetovi sitni i mogu biti beli ili pak blago ružičasti. Cveta krajem proleća, s tim što se za spravljenje čaja ili tinkuta koristi samo list, koji je i najlekovitiji. A on se bere uveče i pred kišu. Sadrži karotin, rutin, organske kiseline, askorbinsku kiselinu, pa se ne preporučuje sušenje, već se koristi sveža. Međutim, mora se koristiti u malim količinama, jer sadrži i otrovne kiseline. Zečja soca u obliku čaja pomaže kod poremećaja varenja kod takozvane „žgaravice“,...
